Japanke su obeležile modu karantina i rada od kuće, pa je ovo tržište koje je prošle godine globalno vredelo 17,8 milijardi dolara, letos premašilo vrednost od 20 milijardi dolara. Danas se proizvode i japanke sa čipom, a pre nekoliko godina one su bile u središtu ekonomskog skandala koji je uzdrmao i tadašnjeg brazilskog predsednika
Dok se u vreme korone ljudi sve više iseljavaju iz gradova u unutrašnjost, neke industrije s tržišne periferije odjednom stižu u sam centar interesovanja kupaca i investitora. To je slučaj i sa japankama, koje su doslovno postale „pandemijski hit“ tokom leta za nama.Samo u Velikoj Britaniji, potražnja za japankama je skočila 53% od juna, dok je prodaja čuvenog brazilskog brenda „Havaianas“ rasla za prosečnih 89% iz meseca u mesec. Japanke su obeležile „modu karantina“ i u drugim zemljama, jer se masovno radilo od kuće i zaposleni su mogli da se otarase poslovne garderobe i neudobnih cipela.Proizvodnja japanki je prošle godine dostigla u svetu vrednost od oko 17,8 milijardi američkih dolara i tada su analitičari specijalizovani za ovaj segment tržišta prognozirali da će ono globalno porasti za 4,2% do 2025. godine. Ali sa nepredviđenom pojavom pandemije i seljenjem posla u kućne kancelarije, iznenadno je ubrzan i rast prodaje japanki, pa se nezvanično procenjuje da je trenutni obrt u ovoj industriji već sada premašio 20 milijardi dolara.Japanke su se ovog leta masovno prodavale i u Srbiji, preko interneta, u prodavnicama obuće ali i u specijalizovanim sportskim maloprodajnim objektima, apotekama, pa čak i na benzinskim pumpama. Tako je kompanija NIS, u svom programu lojaliti kartica, sve do polovine septembra nudila vernim mušterijama mogućnost da na njenim pumpama nabave svetski poznate modele „Copacabana“ japanki, po ceni koje je skoro za trećinu bila niža od regularne.
Od pirinčane slame, preko zlata, do čipa
Odluka jedne naftne kompanije da baš ovaj proizvod uvrsti u svoj lojaliti program i dodatno ga reklamira sa svim modnim detaljima, samo potvrđuje trend da japanke odavno više nisu isključivo jeftina obuća za siromašne, već da koračaju i po svetu visoke mode.
Kako im je ugled rastao, tako su se množila marketinška preterivanja o njihovom značaju za čovečanstvo, pa nisu retke tvrdnje kako najstariji očuvani pećinski crteži pokazuju da su praistorijski ljudi hodali baš u japankama. Ako iz modne mitologije zakoračimo u svet činjenica, najstarije japanke pronađene u Evropi datiraju prema procenama stručnjaka iz perioda između 1550. i 1307. godine pre nove ere.
U antičko vreme bile su rasprostranjene u različitim varijantama od Mesopotamije do Grčke i Rima. Ali kao što im i samo ime kaže, originalne japanke sačinjene od drveta ili pirinčane slame potiču iz „Zemlje izlazećeg sunca“, a moderna verzija je varijacija „zori” papuča, koje su deo tradicionalne japanske nošnje. No, kao i u slučaju mnogih drugih proizvoda, ušle su u masovnu industriju tek kada su postale popularne u Sjedinjenim Državama posle Drugog svetskog rata.
Zahvaljujući hipi pokretu, japanke su postale prepoznatljivi znak društvenog angažmana i pobune protiv potrošačkog društva, da bi ih to isto potrošačko društvo pretvorilo u „brend“ koji je „došao glave“ svim drugim papučama. One su postale modni detalj koji se prilagođava najrazličitijim društvenim prilikama, i mada su i dalje najprodavanije one gumene, ima i unikatnih.
Najskuplje japanke do sada koštale su neverovatnih 18.000 dolara, jer ih je oslikao poznati umetnik iz Los Anđelesa Dejvid Palmer, ali i zbog ručno izrađenih ukrasa od 18-karatnog zlata.
Danas se japanke prave od različitih materijala. U poslednje vreme su posebno popularni prirodni materijali koji su podobniji za očuvanje životne sredine, kao što su pamuk, konoplja, kokos i palmino lišće, u kombinaciji sa recikliranim automobilskim gumama.
To je podstaklo proizvođače da ulažu više u istraživanja i razvoj, pa je, recimo, stratap kompanija „Allbirds“ lansirala pre dve godine japanke napravljene od šećerne trske. Nedugo zatim, još jedan startap „Hari Mari“ proizveo je „hajtek“ japanke, sa ugrađenim čipom koji korisniku obezbeđuje da prati podatke o svom zdravlju, ali i proizvođačima da prikupljaju informacije o svojim mušterijama.
Japanke u središtu ekonomskog skandala
Japanke su prigrlili i poznati proizvođači sportske obuće, „Nike“ i „Adidas“, a po tržišnom učešću se izdvajaju i korporacije „Alpargatas“ „Clarks“, „Crocs“, „Deckers Brands“, „Fat Face“, „Ipanema“… Na toj listi su i kompanije „Kappa“, „Kate Spade New York“, „Monsoon Accessorize“, „REEF“, „Roxy/Quiksilver“, „Skecher“ i „Tory Burch“.
Brazilski brend „Havaianas“, osim što drži dobar deo tržišnog kolača sa prodatih oko 200 miliona pari godišnje, izdvaja se i po „demokratskoj“ ponudi i za siromašne i za bogate, sa cenama koje variraju od 16 do preko 200 dolara.
Njihov proizvođač, kompanija „Alpargatas“ je „multinacionalna“ od samog početka, budući da su je još 1883. godine osnovali jedan Baskijac i jedan Škot koji su se iselili u Argentinu, a samo dve godine kasnije su napravili pogon i u Brazilu. Kompaniju je osamdesetih godina prošlog veka kupio brazilski građevinski konglomerat „Camargo Correa“, da bi 2015. godine dospela u ruke brazilskih milijardera, porodice Batista, čijom imovinom je upravljao investicioni fond „J&F Investimentos“. To je bio trenutak kada su se japanke našle usred ogromnog ekonomskog skandala koji uzdrmao i tadašnjeg brazilskog predsednika Mišela Temera.
Zbog nagomilanog duga i kazni za podmićivanje 1.900 političara kako bi ishodovali povoljne kredite državnih kreditora, vlasnici brazilskog proizvođača japanki „Havaianas“ postigli su 2017. godine dogovor o prodaji kontrolnog paketa investicionim fondovima najvećih brazilskih banaka za 1,1 milijardu dolara. Vlasnik „J&V Investimentos“ prodao je 86% udela u „Alpargatasu“ investicionim fondovima „Cambuhy Investimentos Ltda“, „Itausa Investimentos“ i fondu „Brasil Warrant“.
Danas se japanke „Havaianas“ proizvode u 80 modela i 60.000 boja. Ipak, iako ih je moguće kupiti u 82 zemlje sveta, od ukupnih prihoda koje „Alpargatas“ ostvaruje, svega 28% dolazi sa međunarodnog tržišta. Tržište Argentine generiše 68% prihoda, a ostatak uglavnom dolazi iz SAD i Evrope. Proboj koji je kompanija napravila u Njujorku 2018. godine, međutim, pokazao se kao veoma važan jer su zbog daleko veće kupovne moći tamošnjeg stanovništva u poređenju sa susedima iz Latinske Amerike, japanke „Havaianas“ dobile preimijum status. Samim tim, „Alpargatas“ jer dobio mogućnost da proširi tržište preko onlajn kupovine, jer analize pokazuju da se najskuplje japanke, koje imaju etiketu modnog brenda pre svega kupuju preko interneta, za razliku od jeftinih koje se nabavljaju od lokalnih proizvođača u obližnjim prodavnicama.
Groblja odbačenih japanki
Iako izvrono japanska obuća, do izuzetnog rasta popularnosti japanki u Kini je došlo zbog uticaja zapadne mode, pa se na ovom tržištu najviše prodaju one najskuplje. Azijsko-pacifički region je i tržište za koje se predviđa da će zabeležiti najveći rast prodaje japanki u narednih pet godina, i to upravo pod uticajem modnih trendova.
Brz rast očekuje se i u SAD, dok je Latinska Amerika, koja u dobroj meri dominira u proizvodnji japanki, tek na trećem mestu u pogledu rasta potrošnje.Ali sa rastom kupovine ove obuće, i zbog činjenice da je to i dalje uglavnom potrošna roba za jednu sezonu, raste i đubre u vidu odbačenih japanki koje su zatrpale morske obale, pre svega u jugoistočnoj Aziji. Stanovništvo ih najčešće baca u vodu, a plima nanosi na plaže, koje su postale „groblje japanki“, posebno u Indoneziji, na Filipinima i Tajlandu.
Umesto komunalnih službi, ovaj problem su počela da rešavaju manja privatna preduzeća koja su se specijalizovala za reciklažu odbačenih japanki. Tim poslom najviše se bave žene, koje na taj način doprinose kućnom budžetu. Od recikliranog matrerijala proizvode se nove japanke, ali ima primera, kao u Keniji, da se oni koriste i za pravljenje podloga za dečja igrališta, izradu igračaka, bižuterije i ukrasa za kuću.
Ostavi komentar