Treći i poslednji minimalac za zaposlene u privatnim firmama, koje su se prijavile za pomoć države, biće isplaćen u prvoj nedelji jula. Za milion ljudi ova minimalna zarada, bila je ili dopuna plate ili čak cela plata. Nekima je pomoć od 30.000 dinara bila presudna da sačuvaju posao
Vanredno stanje je ukinuto, privreda se lagano pokrenula, ali u većini preduzeća proizvodnja nije krenula punim kapacitetom. Mnogima je obim posla i dalje smanjen, jer je dosta industrija širom Evrope zaustavljeno, a smanjena je i tražnja i po sektorima. Sve to zajedno dovodi u pitanje opstanak mnogih radnih mesta.
Radoslav Veselinović, vlasnik "Galeb Grupe" kaže da je pomoć u vidu minimalca veoma značajna.
"U ovom trenutku se trudimo da se organizujemo i da funkcionišemo. Nije isto za sve kompanije, za sve firme i delatnosti. I kod nas postoje delatnosti u kojima nema dovoljno posla, ali zato pokušavamo da ljude prebacimo na druge projekte i druge poslove kako ne bismo nikoga otpustili. Gledamo da se organizujemo da radimo i ova pomoć nam je bila značajna da preživimo, bilo bi pitanje kako bismo bez ovoga", navodi Veselinović za "Blic Biznis".
Prema njegovim rečima, nakon isteka mera, biće teže servisirati poreze i doprinose, ali tvrdi da je teško sada sve predvideti.
"Mislim da će težak period biti sigurno do polovine sledeće godine, a koliko će biti težak ne može se u ovom trenutku predvideti. Najznačajniji resurs su ljudi, jer ako nema ljudi nema ni posla, a moraju se poštovati radnici, naročito stručni i obučeni. Sada moramo i mi poslodavci da podnesemo dobar deo tereta da preživimo ovaj period", kaže naš sagovornik.
Veselinović dodaje da bi poslodavcima značilo i da "barem deo doprinosa na neki način umanji ili da se opet odloži, jer je objektivno da će biti problema".
Da sledi težak period za celu privredu saglasan je i predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i Point grupe Zoran Drakulić.
"Sada još niko ne zna kako će sve da izgleda, ali situacija ne izgleda ni malo ružičasto da će privreda brzo da se oporavi. U svetu je ukupno izgubljeno 305 miliona radnih mesta, tako da oporavak neće ići tako brzo. Mislim da će mnogi i dalje imati problema. Treba malo sačekati, jer Srbija nije izdvojena od tog okruženja", kaže Drakulić.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić ocenjuje da će prave posledice krize moći da se sagledaju tek kada prestane efekat državnih mera pomoći, što će biti u septembru. Kako kaže, ona nije optimista po pitanju toga da će poslodavci zadržati radnike.
"Ukoliko bi nakon isteka plaćanja minimalca, poslodavac otpustio radnike u naredna tri meseca, morao bi da državi vrati dobijeni novac, tako da barem u tri prva meseca ne očekujemo otkaze. Mislim da će stoga u septembru doći do masovnog otpuštanja radnika. Posledice ove krize su daleko veće nego što se to čini, a mi to vidimo u razgovorima sa direktorima, jer svi tvrde isto - da je sve stalo, a da su zaustavljena i međusobna plaćanja. Uostalom, velike kompanije nisu ni uzimale ovaj program Vlade upravo da bi imale mogućnost deljenja otkaza, odnosno ti poslodavci već najavljuju otpuštanja i racionalizaciju troškova", objašnjava Savić.
Dodaje da već sada mnoge kompanije radnike šalju na prinudne odmore, što pokazuje da proizvodnja stagnira i da je recesija velika.
Nove mere, ali za nova zapošljavanja
Prema najavama, država priprema nove, dodatne ekonomske mere, međutim, one se neće odnositi na rešavanje postojećih problema, već će biti usmerene na nova zapošljavanja.
Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, deo mera odnosiće se na smanjenje ili oslobađanje poslodavca poreza i doprinosa za novozaposlene, a deo na direktnu subvenciju za svakog novog zaposlenog.
"Osnova programa prethodnih mera bila je smanjenje negativnih posledica virusa korona na privredu, sada razmišljamo o novim koracima, a upravo su te mere za nova zapošljavanja sledeći korak", istakao je Mali.
Ostavi komentar