U trenutku kada je čitav svet počeo da shvata štetnost plastike, a države i kompanije da donose propise o zabrani plastike za jednokratnu upotrebu, desila se pandemija koronavirusa. I vratila nas korak unazad
Evropski recikleri plastike sada su zabrinuti. Ni najavljeni porez koji Evropska unija uvodi od sledeće godine na nereceklirani plastični ambalažni otpad ne rešava problem. Jer, on nastaje na početku – izborom plastike za pravljenje proizvoda. Niža cena nafte učinila je da nova plastika bude jeftinija nego njena reciklirana alternativa, pa je kompanijama sve teže da nađu ekonomsku opravdanost za korišćenje skuplje, iako po planetu bolje, reciklirane plastike.
Ekonomska logika jača od ekološke svesti
Upotreba rukavica i maski za jednokratnu upotrebu značajno je povećana, kao i tražnja za plastičnim pakovanjima. Zbog svega toga, recikleri upozoravaju da će problem plastičnog otpada, koji već sada guši planetu i okeane, postati još ozbiljniji. Uvođenje takse na novu plastiku se pominje sporadično kao mera koja bi mogla da izravna jaz u ceni i učini recikliranu plastiku primamljivijom. Dok se to ne desi, jedino što može pomoći je apel na ekološku svest. A ona gubi utakmicu sa jačim rivalom – ekonomskom logikom.
Predsednik Ergis grupe koja je lider u proizvodnji plastike u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Tadeusz Nowicki, razume sve koji odluče da koriste nerecikliranu plastiku.
- Živimo u teškim vremenima i postaje sve teže ubediti mušterije da vredi kupiti malo skuplji reciklirani proizvod. Ovakve odluke donose samo izuzetno savesne mušterije koji se vode "zelenom filozofijom". Ali niko od nas ne zna šta donose sledeći dani i nedelje - kaže Nowicki.
Niže cene plastike na tržištu mogu biti katastrofa za reciklere. Opravdan je strah da će mnogi mali i srednji igrači iz biznisa reciklaže nestati. Grupa Recikleri plastike Evrope (Plastic Recyclers Europe) saopštava da su njihove članice u većini zemalja Evropske unije u prvim mesecima pandemije drastično smanjile svoje operacije i u mnogim slučlajevima, privremeno zaustavile rad.
- Profitabilno recikliranje plastike je ekološki prihvatljiva opcija za upravljanje plastičnim otpadom. Ako nema recikliranja, ovaj otpad će biti spaljen ili bačen. Evropska unija mora brzo da nađe rešenje, u suprotnom, ispunjenje ciljeva o recikliranju koje su postavili, biće ugroženo - kaže direktor grupe Antonino Furfari.
EU zabrinuta, ali nema dovoljno podataka
Evropska unija godišnje proizvede oko 26 miliona tona plastike, a manje od 30% se reciklira. Evropski komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičius je najavio da bi za pomoć sektoru reciklaže moglo da se izdvoji iz fonda EU za oporavak od koronavirusa, koji iznosi 750 mil EUR.
- Zabrinuti smo zbog mogućeg narušavanja tržišta recikliranja plastike, izazvanog niskom cenom sirove nafte, ali i zbog nagomilavanja jednokratnih maski i rukavica – rekao je Rojtersu evropski komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičius.
Ipak, kako je dodao, u ovom trenutku još nema dovoljno prikupljenih podataka, na osnovu kojih bi se izveli pouzdani zaključci o uticaju korona-krize na nagomilavanje plastičnog otpada, njegovo sortiranje, recikliranje ili bacanje. Prema njegovim rečima, firme i dalje ostaju na preporučenom cilju EU – da u proizvodnji novih proizvoda do 2025. godine koriste 10 miliona tona reciklirane plastike.
U Evropskoj uniji će sledeće godine stupiti na snagu zabrana plastike za jednokratnu upotrebu, iako mnogi traže da se zbog pandemije i straha od virusa, ova odluka odloži barem za godinu dana. Osim toga, od 1. januara 2021. Evropska unija uvodi porez na nereceklirani plastični ambalažni otpad. Porez će biti obračunat na osnovu stope od 0,80 eura po kilogramu, a države članice su slobodne da novac prikupe iz različitih lanaca snabdevanja.
Plastika je, inače, jedan od prioritetnih sektora koje je Evropska komisija identifikovala u svom Akcionom planu za cirkularnu ekonomiju.
Ostavi komentar