Audi odlaže proizvodnju na jesen a čak 83 odsto preduzeća iz raznih privrednih grana žali se na nestašicu ili poskupljenje sirovina, delova i robe
Nestašica sirovina širom sveta neće se u skorije vreme proći, a što duže traje, to se više gomilaju neizvršene narudžbine.
Na stalne probleme u nabavci poluprovodnika, nemački automobilski koncern reaguje skraćenjem radnog vremena. Poluproodnici su potrebni za mikročipove bez kojih više nije moguće proizvesti moderan automobil.
Audi nije izuzetak - 83 odsto preduzeća iz raznih privrednih grana žali se na nestašicu ili poskupljenje sirovina, delova i robe. To proizlazi iz ankete Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) sprovedene u 3.000 nemačkih firmi u zemlji i inostranstvu.
Najteže su pogođeni industrija i trgovina na malo. S problemima se susreće više od 90 odsto preduzeća, počev od metalske, preko automobilske do hemijske industrije. U građevinarstvu čak 94 odsto preduzetnika ima problem s nestašicom materijala. Pored sirovina poput čelika, aluminijuma, bakra i drveta, vlada i nestašica elektronskih komponenti, poluprovodnika i tekstila.
Kao razlog za probleme u isporuci, anketirani na prvom mestu navode rast potražnje uz premale proizvodne kapacitete (70%), te poteškoće u transportu (53%).
Kod transporta su poseban problem nedostatak kontejnera (76%), kao i suviše mali kapaciteti na teretnim brodovima (74%), na putevima i prugama (27%) i u vazdušnom saobraćaju (24%).
Glavni uzrok problema je pandemija korone. Ona je širom sveta usporila proizvodnju, pa tako i transport. Luke su bile zatvorene, brodovi usidreni, a zbog smanjene potražnje proizvedeno je oko 50 odsto manje kontejnera. Kada je transport sirovina i robe napokon ponovo krenuo, nije bilo moguće uhvatiti raniji tempo. Logistiku su usporili nedostatak osoblja, strože korona-mere u lukama i pre svega nedostatak kontejnera.
„Dodatni smrtni udarac bilo je zatvaranje Sueckog kanala“, kaže Jens Hildebrant, šef nemačke Trgovinske komore u Kini. Teretni brod „Ever Given“ sa 18.300 kontejnera krajem marta je šest dana blokirao kanal. Za to vreme, svi drugi brodovi na toj ruti morali su da čekaju. Za potpunu normalizaciju saobraćaja bilo je potrebno više od 100 dana.
U međuvremenu su u Kini ponovo delimično ili potpuno zatvarane luke, među njima i Šenžen-Jantian, četvrta kontejnerska luka po veličini na svetu. „Stručnjaci polaze od toga da će uklanjanje posledica samo u tom slučaju, računajući od jula, trajati najmanje tri meseca“, objašnjava Jens Hildebrant.
Prema ispitivanju koje je sproveo DIHK, samo petina firmi računa s tim da će se situacija do kraja godine poboljšati, a 53 odsto ispitanika očekuje poboljšanje tek od 2022. Četvrtina njih ne može da oceni kada bi isporuke ili cene mogli da se normalizuju.
„Tu trenutno uočavamo veliku nesigurnost“, ukazuje Folker Trajer iz DIHK-a.
U anketi je 42 odsto preduzeća navelo da ne uspevaju da obrade sve postojeće narudžbine, a 17 procenata njih već mora da odbija nove poslove. Kod 43 odsto firmi aktuelna situacija dovela je do smanjenja prihoda.
„Sada se koči ekonomski rast“, upozorava Trajer. On predviđa da se s dostizanjem nemačke ekonomske snage kakva je bila pre korona-krize, i „ako sve prođe dobro“, ne može računati pre sredine iduće godine.
Trajer se osvrnuo i na situaciju u Avganistanu. Kaže da je bilo pojedinačnih upita nemačkih preduzeća koja žele da evakuišu svoje avganistanske saradnike. „To nije masa ljudi, ali ih ima. Mi pokušavamo da preko Kriznog štaba nemačkog Ministarstva spoljnih poslova izvučemo i te ljude“, dodao je.
DIHK računa s tim da će sada trgovina s Avganistanom biti obustavljena. Ali, nemačko-avganistanski ekonomski odnosi ionako nisu bili na visokom nivou. Prošle godine, iz Nemačke je u tu zemlju izvezeno robe u vrednosti od 70 miliona evra, posebno vozila i automobilskih delova, mašina i hrane, navodi Dojče vele.
Ostavi komentar