Nemački ekspert Roland Berger upozorava da bi u Nemačkoj, usled krize zbog pandemije korona virusa, broj nezaposlenih mogao dostići i pet miliona. To je znak veliko usporenja privrede, što se sa zebnjom gleda i u Srbiji
U junu, prema aktuelnim podacima, u Nemačkoj je birou rada prijavljeno 2,853 miliona nezaposlenih, ali pojedini eksperti se boje da to nije najgori mogući rezultat.
"Verujem da postoji opasnost da dođemo do broja od pet miliona nezaposlenih", kazao je Berger tokom diskusije i dodao da očekuje stopu nezaposlenosti od deset odsto.
To je, kako je ocenio, ogromna pretnja po nemačku privredu.
I tih 2,9 miliona je je nezaposlenost koja je poslednji put bila leti tako visoka pre deset godina, a pre pet godina je teško stanje na tržištu rada zabeleženo za celu godinu.
| Ništa bolje ni u Italiji U Italiji, drugom po veličini trgovinskom partneru Srbije, više od pola miliona ljudi je ostalo bez posla samo u periodu od februara do maja ove godine.. Pred toga državni institut za statistiku, ISTAT, beleži 900 hiljada "neaktivnih", to jest onih koji ne rade i ne traže posao i još oko 400 hiljada osoba koji posao traže u privredi koja slabo radi zbog korona virusa. |
Šef Savezne agencije za rad (BA), Detlef Šele, nedavno je izjavio da smatra da da će se situacija nakon leta poboljšati. Ali, upozorava Šele, da bi broj nezaposlenih pao na jesen neophodno je, prema njegovim rečima, da sada deluje popuštanje restrikcija uvedenih zbog korona virusa u gastronomiji i turizmu, da svetska trgovina bude pokrenuta i da paket mera za podsticanje privrede deluje.
Šef Socijaldemokratske partije (SDP) Norbert Valter Borjans smatra da je i aktuelni broj nezaposlenih previsok.
Kazao je da ne treba "prizivati đavola", dodajući da se mnogi bave time da li će Nemačka biti pogođena drugim talasom epidemije, dok se vlada bori za svako radno mesto.Tokom diskusije su učesnici, među kojima su bila i lica koja su tokom pandemije dobila otkaz, ustvrdili da mnoge firme koriste korona krizu kao izgovor za smanjenje broja zaposlenih.
U SRBIJI OTVORENE "VELIKE OČI"
Vesti iz Nemačke nadovezuju se na one iz sveta, gde je rejting agencija Fič saopštila "crne rekorde" - da je dosad u 2020. srezala rejtinge za čak 33 zemalja, a za još 40 promenila izglede u "negativne".
Sve to veoma zabrinjava srpske privrednike jer naša privreda daleko od toga da je otporna na koronu i mimo sveta. Nemačka nam je glavni trgovinski partneri sve što se tamo događa direktno pogađa srpsku privredu – bilo da se radi o uvozu opreme, bilo izvozu naših proizvoda."Njihova tražnju za našim proizvodima, a nje sada ima vrlo malo ili je čak nema u nekim oblastima, je jednostavno nezamenjiva. Svi veliki inostrani investitori ovde došli su da proizvode za izvoz. Domaća tražnja, ma kolko je država dobro stimulisala, to ne može da pokrije", rekao je nedavno za MONDO ekonomski analitičar Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova.
Privrednici se boje da će ostati bez biznica, a zaposleni u regionu, pa tako i u Srbiji, da će ostati bez posla zbog posledica pandemije. Među stanovnicima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije i Makedonije, čak 90% njih ima strah da će zbog uticaja pandemije korona virusa na ekonomiju ostati bez posla, a 70% njih vidi ovaj virus kao pretnja za sopstveno zdravlje, pokazalo godišnje ispitivanje "Balkan barometar" koje je sproveo Regionalni savet za saradnju (Regional Cooperation Council).
Strepimo, ali ne gubimo nadu. Osim vesti i rekordnoj nezaposlenosti, ipak iz Nemačke dolaze i neke ne tako crne vesti. Nemačka ekonomija mogla da počne da se oporavlja od posledica pandemije od oktobra rekao je i ministar ekonomije Peter Altmajer u intervjuu za nedeljno izdanje "Bild am zontag".Nemačka privreda će porasti u trećem i četvrtom tromesečju za 6,9% odnosno 3,8%, nakon pada od 2,2% u prvom kvartalu i 11,9% u drugom, saopšteno je početkom meseca iz Institutu IFO iz Minhena.
"Stvari će sada krenuti postepeno uzlaznom putanjom", kaže Timo Volmershojzer, šef sektora za prognoze u Institutu IFO iz Minhena. Ipak, ukupna ekonomska proizvodnja Nemačke će ove godine biti manja za 6,7% u odnosu na 2019. godinu.Za narednu godinu, IFO institut predviđa rast od 6,4%, što znači da će BDP na kraju 2021. godine biti na nivou na kojem je bio na kraju 2019.
Ostavi komentar