Prošla godina je predstavljala izazov, ali su stvari mogle izgledati i mnogo gore za proizvodnju kojoj je potrebno mnogo energenata, kao što je to slučaj u hemijskoj industriji. Blaga zima je olakšala krizu
„Sveti Petar je prijatelj hemije“, kaže Volfgang Grose-Entrup, šef Saveza hemijske industrije (VCI), aludirajući na narodno verovanje da je taj Isusov apostol nadležan za vremenske prilike. Grose-Entrup dodaje da je izostao ekonomski krah koji su mnogi predviđali. Na tu mogućnost je upozoravao i prvi čovek hemijskog koncerna BASF Martin Brudermiler.
Grose-Entrup kaže da je cela branša „za dlaku prošlo kroz zimu“. Proizvodnja je prošle godine opala za 6,6 odsto. Firme hemijske industrije su dvostruko opterećene visokim cenama energenata, jer su im nafta i gas potrebni i za proizvodnju energije i za rad pogona. Optimizam se, međutim, povećava s dolaskom proleća.
Raspoloženje u branši se popravilo, to pokazuje i aktuelno istraživanje instituta Ifo iz Minhena. Ipak, to ne znači da će sve da krene nabolje. Branša pre računa s tim da će i ove godine zabeležiti pad proizvodnje za pet odsto, a ako izuzmemo farmaceutsku industriju, pad će iznositi čak osam procenata. Naime, kupci su uzdržani sa narudžbinama zbog trenutne ekonomske situacije, koja je posebno kritična u bazičnoj hemiji.
Još se ne vidi promena trenda
Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, proizvodnja je u januaru snažno porasla upravo u industrijskim granama sa velikim utroškom energije. Ekonomisti Komercbanke tvrde da je to statistički kalendarski efekat – jedan mesec još ne može da se proglasi trendom. Predstavnici hemijske industrije opisuju trenutno stanje kao „stabilizaciju na niskom nivou”. Doduše, pad cena energenata pomaže firmama, a za pohvalu je i „zaista dobar“ krizni menadžment nemačke vlade, na primer prilikom nabavke tečnog gasa koji je stigao brže nego što se očekivalo.
Osim toga, preduzeća su imala velike uspehe u povećavanju svoje efikasnosti i u štednji energije, tvrdi se u istraživanju kelnskog Instituta nemačke privrede (IW). Ali se navodi i da je upravo u industrijskim granama s velikim utroškom energije proizvodnja smanjena ili ugašena za petinu. Pitanje je da li će ti pogoni ikada više proraditi.
Džin hemijske branše, BASF, je u svojoj centrali, u Ludvigshafenu, zaustavio hemijske pogone za proizvodnju amonijaka koji iziskuju velike količine energije. U analizi Instituta se navodi i da hemijska i metalna industrija troše tri četvrtine industrijske energije u Nemačkoj. Cena energije je doduše opala, ali je još uvek iznad cene u drugim zemljama. Zato se velike firme okreću inostranstvu.
Na osnovu velikih subvencija preduzeća koja posluju u Sjedinjenim Američkim Državama(Inflation Reduction Act, IRA), Bajdenova administracija pokušava da privuče firme da izgrade svoje pogone u Americi umesto u Evropi. I ne samo da su tamo subvencije veće, a energija jeftinija. I drugi uslovi su bolji, poput manjeg stepena državne regulacije.
„Nama je potrebanRegulation reduction act“, formuliše taj problema Volfgang Grose-Entrup, šef nemačkog Saveza hemijske industrije. On objašnjava da velike hemijske firme mogu da premeste proizvodnju u inostranstvo, ali male i srednje ne mogu. Posle godine dana s visokim energetskim troškovima, njih sada muče posledice visoke stope inflacije i s tim povezana smanjena potražnja.
Ostavi komentar