Kako su cene stanova u Srbiji, prvenstveno u Beogradu, beležile skok u poslednje vreme, tako se javila i bojazan za sve one koji imaju stambene kredite u evrima da će skočiti kamate, a time i njihova rata.
Ukoliko ste i vi kupili stan na kredit ili planirate, a pratite i svetske vesti o odlukama koje donosi Evropska centralna banka, sajt 4zida.rs otkriva činjenice koje će vas sigurno utešiti.
Potražili su prvo odgovor na pitanje - ima li misterije u naglom skoku cena nekretnina?
"Na kontinuiran rast cene stanova u Beogradu u proteklom periodu uticalo je više faktora, a među njima je svakako jačanje platežne sposobnosti građana, kao i makroekonomska stabilnost koja je privukla strane investitore, jednim delom i našu dijasporu, ali i omogućila jačanje poverenja u smislu dugoročnog zaduživanja u vidu odobravanja stambenih kredita", rekao je Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.
On ističe da su među faktorima povećane tražnje za stanovima bili i povoljni stambeni krediti, pre svega zbog povoljnih kamatnih stopa. Da li se onda to vreme jeftinih kredita bliži kraju?
"Vreme jeftinih kredita svakako neće trajati večno, ali mi se čini da značajnijih promena ipak neće biti u narednih nekoliko godina. U svakom slučaju, čak i kada dođe do skoka Euribora, što je izvesno u nekom trenutku, realno je očekivati da će tada kamatne marže pasti, pa taj skok neće biti drastičan. U krajnjoj liniji, danas je vrlo jednostavno refinansirati stambene kredite pod povoljnijim uslovima i takva usluga ne košta kao ranije", objašnjava Grubišić.
U tom smislu, da li će odluka ECB da prestane da upumpava novac podići Euribor, a posledično i ostale kamate, kada bi to moglo da se očekuje?
"Mislim da odluka o odustanku od kvantitativnih olakšica jeste mera čvršće monetarne politike, ali da nju ne mora nužno brzo da sledi i odluka o podizanju referentne kamatne stope ECB koja direktno utiče na Euribor. Mislim da ECB tu pažljivo analizira inflatorna očekivanja kojih još uvek nema, a prate se i mere monetarne politike drugih najvažnijih cenralnih banaka", kaže on.
ECB je inače, jedina centralna banka koja dugo nije dizala kamate i čini se, da banke netremice gledaju i prate njene korake, međutim, sagovornik misli da svaka buduća odluka o korekcijama ne mora obavezno da utiče i na građane.
"FED ima vrlo specifičnu formulu poznatu kao Tejlorovo pravilo u vidu pomeranja skale referentnih kamatnih stopa i to, za razliku od većine drugih centralnih banaka, nije prvenstveno zasnovano na inflaciji. FED je najavio restriktivniju monetarnu politiku i to će se odraziti na građane koji su vezani za dolarsku zonu. Ipak, ne mislim da to nužno mora da znači i reakciju ECB, koja se u svojoj monetarnoj politici u osnovi vodi čisto inflatornim očekivanjima", priča Grubišić.
Na našem tržištu, primetan je uticaj stambenih kredita na novogradnju. Na primer, upravo zbog trenutnih kamatnih stopa, možemo lakše da se zadužimo i samim tim kupimo nekretninu, pa je i potražnja za njima veća.
Kojom dinamikom će Euribor rasti u budućnosti ne može se sa sigurnošću znati. Očekuje se da bi mogao da dođe na 1 do 2 odsto, što znači da bi za toliko mogle da porastu i kamatne stope, ali da visokih 4,5 odsto, koliko je iznosio pre početka svetske ekonomske krize, više neće dostizati.
Ostavi komentar