Nekretnine: I van Beograda cene kao u prestonici

Trend rasta cena na tržištu nekretnina se nastavio i ove godine, i u januaru se, nasuprot popularnom mišljenju da je tržište u prestonici neprikosnoveno, pojavilo nekoliko lokacija koje su po stopi rasta cena prestigle Beograd

Od početka godine najveće poskupljenje kvadrata u Srbiji je zabeleženo u Novom Sadu. Tačnije, u naselju Podbara cene kvadrata su u januaru porasle za 8,01 odsto, te se tamo kvadrat u proseku prodavao za 1.847 evra (što je i najskuplji kvadrat trenutno u Novom Sadu). Na drugom mestu se našao Bulevar Nemanjića u Nišu, gde je prosečna cena porasla za 7,14 odsto i iznosi okruglo 1.500 evra.

Kako ekspanzija tržišta nekretnina traje već skoro dve godine, i cene kvadrata su dostgile nivoe koji su bili teško zamislivi pre pandemije, pažnja učesnika na tržištu je u proteklih nekoliko meseci isključivo usmerena na održivost ovakvog rasta. Dok deo stručne javnosti ističe da faktori koji su pokrenuli trend (povećanja potražnja, povoljni uslovi finansiranja, investiranje u nekretnine usled manjka drugih opcija...) i dalje aktuelni i da će u krajnjem slučaju doći do stabilizacije cena, iz Evropske centralne banke ističu da ono sa sobom nosi i određeni rizik po privredu u celini.

Beograd

Ubedljivo najskuplji kvadrat u Srbiji je i dalje u centru Beograda, koji je u januaru porastao za 1,11 odsto i tako se popeo na nivo od 2.633 evra. Na drugom mestu u Beogradu, ali i Srbiji, je Vračar gde su prosečne cene rasle 0,96 odsto i trenutno iznose 2.524 evra.

Na Novom Beogradu, kvadrat je prebacio 2.000 evra. U januaru je rastao 2,25 odsto i prosečna cena je 2.045 evra. Na Paliluli cena kvadrata je ostala nepromenjena, tačno 2.000 evra. Kvadrati na Voždovcu su u januaru takođe skuplji, u proseku oko 1,48 odsto, što znači da je prosečna cena kvadrata u januaru bila 1.992 evra.

Jedini pad u januaru u Beogradu je zabeležen u Mirijevu. Tamo je prosečna cena kvadrata 1.309 evra, što znači da je za mesec dana manja za 0,15 odsto.

Novi Sad

Prema analizi oglasa na portalu Nekretnine.rs, ubedljivo najveći rast cena u januaru je zabeležen u Novom Sadu. U naselju Podbara, cena se popela za 8,01 odsto na nivo od 1.847 evra po kvadratu. Druga najveća zabeležena stopa rasta cena nekretnina u Novom Sadu je zabeležena u centru, gde je cena rasla 3,77 odsto i gde se kvadrat u januaru 2022. godine cenio 1.818 evra.U Novom naselju je zabeležna prosečna cena od 1.568 evra, što znači da je cena rasla 1,49 odsto.Drugi pad cena kvadrata koji je zabeležen u Grbavici, i to od okruglo 2 odsto čime se prosečna cena spustila na 1.766 evra.

Niš

Nije prvi put da se u proteklih godinu i kusur dana Niš u izveštaju pojavljuje kao jedan od gradova gde je cena kvadrata najviše rasla. Tako je u Bulevaru Nemanjića u januaru kvadrat poskupeo za 7,14 odsto i tamo prosečna cena iznosi 1.500 evra.

Znatno manji rast je ostvaren u naselju Pantelej, od 0,49 odsto, gde prosečan kvadrat vredi 1.035 evra, dok na Paliluli prosečan kvadrat iznosi 1.193 evra, što znači da je cena rasla 0,59 odsto između decembra i januara.
Kvadrati u Durlanu su ostali nepromenjeni, u proseku 1.155 evra.

Kragujevac i Pančevo

U Kragujevcu se takođe nastavio rast cena kvadrata. Zabeležena je stopa rasta od 1,29 odsto i prosečna cena je 861 evro. U Pančevu doduše nije bilo promena cena kvadrata i on iznosi 1.100 evra.

ECB zabrinuta

U nedavno objavljenom saopštenju, supervizori ECB navode da su komercijalne i stambene nekretnine postale razlog za zabrinutost, i jedan od izvora ranjivosti banaka u Evropi. Kako stoji u saopštenju ECB, srednjoročni rizici korekcije cena najviše nastavljaju da rastu u sektoru stambenih kredita, uz znake potencijalne precenjenosti stanova kao i povećanja zaduženosti stanovništva.

Izloženost banaka riziku od komercijalnih nekretnina čini oko 8,0 odsto ukupnih kredita banaka i preko 20 odsto njihovih korporativnih kredita, saopštila je ECB.