Samo dan nakon što je euribor otišao u plus, prvi put posle 2015. godine, Narodna banka Srbije podigla je referentnu kamatnu stopu za pola posto
Dušan Uzelac, finansijski savetnik i osnivač našeg portala
Ove promene će osetiti građani koji imaju kredite u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom, ali gosti Novog dana profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić i Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica" ne očekuju drastične skokove i ponavljanje situacije kao što je bila sa kreditima u švajcarcima.
Šoškić je objasnio da rast euribora i referentne kamatne stope nije ništa neobično, već da je to normalna situacija u kojoj centralne banke menjaju kamatne stope u skladu sa očekivanjima stope inflacije.
Dodaje da je normalno da kamatne stope budu pozitivne i da dosadašnja situacija sa negativnim kamatnim stopama u stvari nije bila normalna, ali je trajalo predugo pa smo pomislili da jeste.
"Nije normalno ni da je Srbija sa nedovoljno jakom privredom dobijala kamatne stope od 1 ili 2 odsto za zaduživanje", kazao je Šoškić.
On napominje da je normalno da kamatne stope budu ispod inflacije i da sada, kada je inflacija počela da raste, centralne banke reaguju očekivano i po malo podižu kamatne stope.
"Te promene su postepene, ništa se neće preko noći desiti, ali važno je da uočimo trend i da se ljudi u skladu sa njim ponašaju", rekao je Šoškić.
Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica", rekao je da će rast kamatne stope pogoditi korisnike kredita sa varijabilnim kamatnim stopama. Objašnjava da je matematička računica o visini rasta rate vrlo šarenolika jer zavisi od velikog broja faktora i da svako treba da izvede svoju računicu.
"Mi smo računali za stambeni kredit od 200 evra, rata bi skočila na 208 evra. Na ovim prostorima postoji bojazan zbog dešavanja sa švajcarcima, ali to se neće dogoditi sada. Potpuno je druga računica. Nije isti odnos evra i švajcarca bio, niti je danas i ne može da se ponovi taj scenario", objašnjava Uzelac.
Dodaje da će promenu referentne kamatne stope dominantno osetiti oni građani koji danas budu uzimali kredit jer su pred njima, kako je rekao, novi cenovnici.
Šoškić podseća da je kod kredita u švajcarcima problem bio promena deviznog kursa i da to uvek postoji kao latentni problem kada dužnik uzima kredit u jednoj valuti, a ima primanja u drugoj.
"Kada uzimate kredit sa varijabilnom kamatnom stopom i valutnom klauzulom, vi kao dužnik preuzimate kamatni i valutni rizik. Sa ta dva rizika treba računati, ne smemo ih nipodaštavati", upozorava Šoškić, navodeći da građani mogu da budu apsolutno sigurni samo sa dinarskim kreditima sa fiksnom stopom, ali su ti krediti nominalno najskuplji.
Veliki broj građana Srbije zadužen je takozvenim dozvljenim minusom. Govoreći o tome kako će se promena kamatne stope odraziti na njih, Šoškić kaže da bi ona teoretski trebalo da se prenosi na čitavu lepezu kamatnih stopa u bankarskom sektoru.
"Kamatne stope na dozvljeni minus su već visoke i nepovoljne, male promene ne bi trebalo da se odraze na tu kamatnu stopu", kazao je Šoškić.
Kada su u pitanju predviđanja o daljem rastu euribora i referentnih kamatnih stopa, profesor Ekonomskog fakulteta kaže da je teško davati dugoročne promene jer se u svetu dešavaju tektonske promene.
"Da li će se euribor vratiti na 4 do 5 odsto, zavisi od toga šta će se dešavati sa inflacijom. Verujem da dolazimo do perioda gde će ekonomska aktivnost biti niska, a inflacija realtivno visoka", rekao je Šoškić.
On objašnjava da se ta situacija naziva stagflacija i desila se sedamdesetih godina prošlog veka u SAD zbog dva naftna šoka.
"Ekonomska politika u takvim situacijama je zbunjena. Ako uđemo u taj proces, to je veoma izazovno vreme. Da li će doći do 4 ili 5 odsto, zavisi od toga koliko će centralne banke biti sposobne da inflaciju stave pod kontrolu. U Evropi je inflacija četiri puta veća od inflatornog cilja. I u Americi takođe. Reakcije centralnih banaka su po ocenama mnogih zakasnile. Ove promene kamatnih stopa počinju da deluju adekvatno na agregatnu tražnju tek za godinu, godinu i po do dve, zavisi od privrede. I naša banka je zakasnila najmanje šest meseci", napominje profesor.
Govoreći o kursu dinara, Uzelac kaže da se cela priča zasniva na ekonomiji, dok profesor Šoškić dodaje da stabilan kurs zavisi od konkurentne privrede koja je izvozno orijentisna.
"Rast referentne kamatne stope smanjiće pritisak na deviznom tržištu, to će omogućiti da se kurs lakše brani, ali će imati negativne efekte na ekonomsku aktivnost u zemlji. Suština nije da li je kurs fiksiran, nego da li je održiv dugoročno na tom nivou da ne dođete u situaciju da vam u međuvremenu počne da raste dug zemlje. Privreda mora da bude konkurentna, i orijentisana ka izvozu", ističe Šoškić.
Ostavi komentar