Narodna banka je u februaru prodala (neto) 605 miliona evra, a od početka godine 945 miliona evra
Ako tome dodamo prodaju 455 miliona evra (neto) u poslednja tri meseca prošle godine, to znači da su zbog velike tražnje deviza devizne rezerve po ovom osnovu u poslednjih pet meseci smanjene za 1,4 milijarde evra.
Krajem prošle i početkom ove godine to je posledica pre svega većeg uvoza skupih energenata, ali krajem februara je značajnu ulogu odigralo i rasplamsavanje sukoba u Ukrajini.
Ipak devizne rezerve su i dalje na visokom nivou i na kraju februara iznosile su 15,56 milijardi evra bruto, a kada se isključe obavezne rezerve banaka, iznosile su skoro 13 milijardi evra.
I valute drugih evropskih zemalja sa sličnom monetarnom politikom, nekom varijantom plivajućeg kursa, od 24. februara, a posebno prošle nedelje pretrpele su velike udare na devizni kurs.
Mađarska forinta je 7. marta pala je na rekordnih 400 forinti za evro ili za 11,8 odsto u odnosu na kurs od 23. februara, dan pred početka invazije.
Poljski zlot je u jednom trenutku prošle nedelje pao na pet zlota za evro ili 10,5 odsto u odnosu na vrednost od 23. februara, mada se kurs vratio na jučerašnjih 4,73 zlote za evro.
Češka kruna je izgubila 5,5 odsto na vrednosti u odnosu na dan pred invaziju Rusije na Ukrajinu.
Centralne banke sve tri zemlje reagovale su povećanjem referentne kamatne stope, a prednjačila je Poljska koja je pre osam dana povećala kamatnu stopu za 0,75 odsto na ukupno 3,5 odsto. Češka je mesec dana ranije reagovala takođe povećanjem kamatne stope za 0,75 odsto na 4,5 odsto.
Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na jedan odsto, mada je od povećavala kamatnu stopu na repo operacijama kojima povlači novac sa tržišta, sa 0,11 odsto u oktobru na 0,9 odsto u martu.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ističe da je i ova kriza potvrdila da je najbolji slobodno plivajući režim deviznog kursa s obzirom da on podrazumeva minimalne intervencije centralne banke na deviznom tržištu.
„Ključna alatka centralne banke je referentna kamatna stopa koju organi odlučivanja povećavaju na osnovu suptilnih analiza. Svako kašnjenje tržište kažnjava većim oscilacijama deviznog kursa. Taj organ odlučivanja treba da čine izuzetno kompetentni stručnjaci za monetarnu i kreditnu sferu. Nakon krize 2008. godine upravljanje monetarnom i kreditnom aktivnostima postalo je izuzetno kompleksno, a stare šeme odlučivanja uopšte više ne važe. Još u decembru su monetarne vlasti Poljska, Češke, Mađarske, Rumunije počele sa povećanjem kamatnih stopa i to još agresivnije nastavile u januaru, februaru i prvoj polovini marta. Kod nas se NBS zadovoljava povećanjem stopa na reverznim repo operacijama. U najtežoj poziciji su zemlje koje moraju da brane kurs paralelno intervencijama na deviznom tržištu i povećanjem referentne kamatne stope“, napominje Đukić dodajući da nijedna vlast u Srbiji od 2000. godine nije htela da uvede režim slobodno plivajućeg kursa kao što je uveden u Poljskoj.
Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu pak smatra da NBS nema izbora i da pre svega zbog psiholoških razloga mora da brani kurs.
„Kod kursa je važan psihološki momenat. Ako krene gore, kod većine građana izaziva sećanje na prošlost i onda kreće spirala. Zato NBS iz racionalnih, ali i iracionalnih razloga drži kurs na ovom nivou. Ako kurs krene da raste mnoge cene će se povećati, ali još više je važan psihološki momenat, odnosno očekivanja učesnika na tržištu. Ako očekuju rast inflacije, ugrađuju to u cene zbog očekivanja da će još više porasti. Građani onda kupuju što pre, jer se plaše da će sutra bizi skuplje. Zato je neophodna prodaja deviza u ovom trenutku i to je iznuđen potez NBS“, ocenjuje Dugalić.
On ukazuje i da se mi nalazimo u makazama, da biramo između labavije monetarne politike koja nosi višu inflaciju, ali i nešto brži rast BDP-a ili oštriju monetarnu politiku, nižu inflaciju po ceni sporijeg rasta.
„Mislim da će u narednom periodu NBS voditi restriktivnu monetarnu politiku, da će zadržati inflaciju na jednocifrenom nivou i relativno stabilan kurs, pa i nauštrb sporijeg privrednog rasta“, zaključuje on.
Ostavi komentar