Prognoze o inflaciji poslednjih nedelja zabrinule su na hiljade dužnika, naročito one koji su pozajmili veće sume od banaka i otplaćuju stambene kredite. Strahuju da li će odluke vodećih svetskih banaka uticati na promene kamata na našem bankarskom tržištu
Iz Narodne banke Srbije uveravaju da nema razloga za strah i da ne očekuju ni veće negativne efekte na cenu evroindeksiranih kredita privrede i građana na domaćem tržištu. Banka Engleske je uvećala svoju kamatnu stopu sa 0,1 na 0,25 odsto, a Američke federalne rezerve su najavile rast na proleće.
Evropska centralna banka, međutim, zadržala je nivo kamatne stope u postojećim okvirima, što je za naše pozajmice najvažnije. Iz NBS poručuju da za razliku od drugih vodećihcentralnih banaka koje su već započele, ili nameravaju da započnu sa povećanjem kamatnih stopa dogodine, ECB prema trenutnim očekivanjima neće dizati referentnu kamatnu stopu u narednoj godini.
- Samo će smanjivati obim kupljene aktive u okviru tzv. PEPP programa, specijalno dizajniranog za uslove pandemije - objašnjavaju u NBS. - Navedeni program otkupa aktive, prema sadašnjim najavama,trebalo bi da se završi u martu 2022, pri čemu će ECB nastaviti da reinvestira dospele hartije od vrednosti iz ovog programa najmanje do kraja 2024.
To znači da u narednih godinu dana ne treba očekivati zaoštravanje finansijskih uslova u zoni evra u smislu povećanja kamatnih stopa, s obzirom na to da i sama Evropska centralna banka naglašava da su podsticajni uslovi finansiranja i dalje neophodni kako bi se obezbedio održiv rast privredne aktivnosti.Prema poslednjim raspoloživim podacima za oktobar, prosečna cena na novo zaduženje privrede u evrima na domaćem tržištu iznosi 2,6 odsto, a kod stanovništva 3,3 procenata, što je u odnosu na kraj 2020. čak i blago niža cena zaduživanja u slučaju privrede. Nepromenjena je cena kod stanovništva.
- Tromesečni i šestomesečni euribor, za koji su najčešće vezane kamatne stope na evroindeksirane kredite trenutno iznose minus 0,59 odsto i minus 0,55 odsto i u narednom periodu se mogu očekivati samo blage promene ovih stopa - tvrde u NBS.
- Treba imati u vidu da pored euribora, koji predstavlja cenu izvora finansiranja sredstava za banke za kredite koje plasiraju u evrima ili koji su indeksirani u evrima, na cenu kredita utiču i drugi faktori, poput kreditnog rejtinga i premije rizika zemlje. Ako bi potencijalno došlo do rasta euribora od jedan odsto, rata kredita od 100.000 evra sa rokom otplate od 360 meseci, bi umesto 390 evra, porasla za oko 50 evra.
Euribor je skraćenica koja kada se prevede sa engleskog jezika znači "evropska međubankarska stopa". Predstavlja kamatu po kojoj najvažnije evropske banke jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu.
Banke u našoj zemlji euribor koriste kao referentnu kamatnu stopu, odnosno osnovicu pri obračunavanju nominalne kamate na kredite u evrima.
Ostavi komentar