Za samo četiri meseca, litar suncokretovog ulja pojedinih proizvođača poskupeo je za 35 dinara, pa ako se nastavi ovaj trend, koji je prisutan i u svetu, gotovo je izvesno da cena ove namirnice može uskoro da dostigne i 200 dinara, što bi bio veliki udar na džep građana
Da je to tako pokazuju i podaci po kojima je u novembru prošle godine najskuplja flaša zejtina bila 145, a u martu ove, u pojedinim trgovinama, je čak 179 dinara. Ako je suditi po kretanjima na svetskom tržištu, na kome je zabeležen značajan rast cene palminog ulja, koji je parametar za vrednovanje i ostalih, kao i suncokreta kao sirovine, koji manjka zbog pandemije korona virusom, sve ukazuje da će uskoro da se izdvaja više para za ovu namirnicu. Tome doprinose i kretanja na srpskom tržištu na kome je u 2020. godini zabeležen pad roda suncokreta i to za skoro 100.000 tona.
Naime, u 2019. godini je proizvedeno 729.079 tona, a u prošloj godini 636.688 tona. Istovremeno ne treba zanemariti i uvećanje trgovačkih marži, koje su takođe bile jedan od parametara za korekciju koštanja litarske flaše zejtina.
Sve to, kao i strah od posledica pandemije i stvaranje veštačkih zaliha kod nekih velikih potrošača, uticali su na poskupljenje zejtina poslednjih meseci. Tako sada litar najzastupljenijih brendova ulja u Srbiji košta “dijamant”između 154 i 179 dinara. Najeftinije je ulje robnih marki, koje trgovinski lanci sami pakuju, pa su zbog toga uglavnom povoljniji od onih koje na rafove stižu iz najvećih uljara. Međutim i ona su značajno skuplja nego u novembru kada se za litar trebalo izdvojiti od 130 do 140 dinara, a sada je u proseku oko 145 dinara.
Direktorka Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović kaže da poskupljenje ulja ne može da se posmatra samo na našem tržištu, jer je to berzanska roba.
- Poslednjih nedelja prisutan je trend rasta cena suncokretovog ulja isključivo zbog poskupljenja palminog ulja, koji je parametar za određivanje cene. Uz to i sama sirovina je berzanska roba. Suncokret i uljana repica kod nas traju dva do tri meseca i to se odmah rasproda, zato i ne čudi što sad skoro da i nema suncokreta na tržištu. Pored toga, primećen je veći izvoz svuda u svetu, kao i uvoz u zemlje koje su veliki potrošači - navodi Savović.
Poljoprivrednog analitičara Branislava Gulana ne čudi trend rasta cena ulja i procenjuje da i u narednim mesecima doći do poskupljenja ove namirnice.
-Sirovina za ulje je berzanska roba i kretanja u svetu imaju uticaja i kod nas. Pored toga, prošle godine, u poređenju sa 2019. godinom, u Srbiji je pala količina proizvodenog suncokreta sa 729.079 na 636.688 tona. Na taj pad uticala je i pandemija ali i male subvencije države. One su kod nas samo 35 evra po hektaru, a u Hrvatskoj 480 pa naši poljoprivrednici nisu konkurentni sa onima u regionu. Zato je izvesno da će cene rasti i u narednim mesecima i to sve do naše platežne moći, odnosno rasta plata. Uz sve to, dobrim delom na cenu utiču i trgovci sa svojim maržama -navodi Gulan za “Blic Biznis”.
I u Privrednoj komori Srbije prognoze oko cena nisu optimistične.
- Na globalnom nivou rastu cene, kako palminog, tako i sojinog, repičinog i suncokretovog ulje koje značajno utiče i na cenu ulja domaćih proizvođača. Trenutno je cena jednog litra rafinisinog ulja od suncokreta u Srbiji niža nego cena sirovog ulja od suncokreta u regionu i svetu, tako da domaći proizvođači odredjenim porastom cena štite snabdevenost domaćeg tržišta ulja pakovanja od 1l do nove žetve suncokreta. jer je došlo do globalnog dizbalansa na tržištu ulja. Za sada se pad cena rafinisanog suncokretovog ulja ne očekuje, jer u prilog tome ide i činjenica da se očekuje i skok cene sirovine u narednoj žetvi - kaži za “Blic Biznis” u PKS.
Iz Ministarstva poljoprivrede pak navode da prate dešavanja na svetskom i srpskom tržištu.
- Prošle godine jestivo ulje poskupelo je za 25 odsto. U ovom trenutku snabdevenost tržišta suncokretovim uljem je dobra i zasada ne postoji bojazan da će doći do poremećaja na tržištu. Srbija ima dovoljno ulja da podmiri potrebe domaćeg tržišta i da pokrije izvoz u redovnim količinama. Glavni razlog za poskupljenje ulja je slabiji rod suncokreta kod najvećih svetskih proizvođača, koji je očekivano doveo do rasta cena sirovine u odnosu na prethodnu žetvu. Prošle godine je i u Srbiji rod suncokreta bio za oko devet odsto lošiji nego u 2019. godini - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Ostavi komentar