Na svim zemaljskim meridijanima sada je srpskih građevinaca verovatno manje nego što ih je nekada bilo na jednom gradilištu negde u Iraku
Statistika građevinskih radova u inostranstvu pokazuje da je lane dunđera iz Srbije, na stranim projektima, bilo u proseku – 1.491. Najviše ih je bilo u Nemačkoj – 755, dok je naš zanat u Norveškoj, na primer, predstavljao jedan radnik.
Ukupna vrednost radova koje su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu u 2021. godini iznosila je 23,3 milijarde dinara, što je nepunih 200 miliona evra. Najveća građevinska aktivnost bila je u Ruskoj Federaciji, skoro trećina od ukupne vrednosti izvedenih radova i to sa 200 radnika. U Nemačkoj, iako je najviše njih, obezbedili su petinu ukupne vrednosti izvedenih radova. Iz Ugande je stiglo 11,7 odsto, iako je tamo najveća ugovorena cifra – skoro 13 milijardi dinara vredan posao.
U građevinskim firmama, međutim, upozoravaju da su to vrlo mali brojevi.
– Srpsko građevinarstvo u inostranstvu skoro da ne postoji – kaže Ratomir Todorović, direktor „Planuma“. – Te brojke su simbolične. „Energoprojekt“ radi nešto u Ugandi. „Putevi Užice“ su radili u Rusiji, ne znam da li još rade. Mi pokušavamo u Angoli. I to je to od srpskih firmi u inostranstvu. Mnoge rade kao strane firme, najčešće kiparske. Tako i mi nastupamo u Rusiji. To je još iz vremena sankcija. Drugačije nismo mogli, a onda smo tako stekli licence i reference, pa smo i nastavili.
U Rusiji ima puno firmi u visokogradnji, koje su osnovali naši ljudi. To su uglavnom pojedinci iz „Geneksa“ koji su pokrenuli svoje kompanije još u vreme sankcija. Srpskih firmi nema u inostranstvu, zato što više nema srpskih banaka koje će ih pratiti. Bez bankarske podrške je nemoguće obezbediti garancije i raditi. U Rusiji ni sada nema nikakvih problema sa realizacijama poslova, a moglo bi biti sa izvlačenjem novca, jer su im zapadne banke ukinule sviftove.
Posmatrano prema vrsti građevina, u inostranstvu su naši na zgradama izveli radove u vrednosti 12,3 milijarde dinara, što čini polovinu ukupne vrednosti radova.
Ostavi komentar