Ovih dana u Beču se slavi 100 godina socijalne stanogradnje. Bečka stambena politika je jedinstvena u svetu jer podrazumeva gradnju stanova za socijalno ugroženije slojeve stanovništva. U njima stanuje više od pola miliona građana.
Beč ima oko dva miliona stanovnika, a skoro 60 odsto živi u stanovima u vlasništvu grada. Realizacija najuspešnijeg koncepta stambenog zbrinjavanja u svetu započeta je 1919. i traje sve do danas.
Mnogim generacijama Bečlija na ovaj način omogućeno je pristojno stanovanje, a ovaj grad postao je najveći stanodavac na svetu.
Danas raspolaže sa oko 230.000 stanova. Najam iznosi sedam i po evra po kvadratu i ova konkurencija sprečava privatne stanodavce da dižu cene.
Potpisivanjem ugovora, građani ostvaruju pravo stanovanja na neodređeno vreme bez ulaganja svojih sredstava. Kasnije to pravo mogu da prenesu i na naslednike.
Da bi se prilagodili aktuelnim trendovima i novim potrebama, bečke vlasti, poslednjih godina, grade pametne socijalne stanove.
Do sada je izgrađeno 8.700, a u planu je da se godišnje gradi između dva ipo i 3.000 pametnih stanova.
Mnogi evropski gradovi vremenom su rasprodali svoj stambeni fond jer su ga smatrali finansijskim teretom.
I Srbija ima diskontinuitet u socijalnoj stanogradnji. Sociolog Mina Petrović sa Filozofskog fakulteta objašnjava da su to u početku bili stanovi za radničku klasu.
- Najodrživiji sistemi su oni koji imaju razuđeni model, koji nije usmeren samo na najugroženije, već na mlade bračne parove koji žele da se osamostale, koji nisu ekonomski sposobni da sami rešavaju stambeno pitanje -navela je Petrovićeva.
Danas imamo, ističe, potpuni izostanak stambenog fonda na osnovu kog bismo dalje razvijali koncept. Nemamo ni mere koje bi vodile ka tome.
Evropska komisija kritikovala je bečki stambeni koncept jer smatra da on krši tržišnu konkurenciju na štetu privatnog sektora. Iz Beča su odgovorili da insistiraju na modelu koji podržava srednju klasu i promoviše socijalnu različitost.
Ostavi komentar