Najveće evropske privrede završile su pandemijsku godinu bolje nego što se očekivalo, ali su izgledi i dalje sumorni usled širenja mutiranih sojeva koronavirusa, kao i haotičnog početka imunizacije, dok evrozona već zaostaje u oporavku iza Kine i SAD, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija
Najveće evropske ekonomije u poslednjim mesecima 2020. godine nadmašila su očekivanja ekonomista, piše Tajms.
Iako je obnova širenja koronavirusa stavila kompanije pod novi pritisak, i Nemačka i Španija izbegle su smanjenje u poslednjem tromesečju – nemačka ekonomija ostvarila je rast od 0,1 odsto u odnosu na predvidjeni nulti rast, dok je Španija prkosila očekivanjima da će imati pad od 1,5 odsto i zabeležila rast od 0,4 odsto.
Francuska, druga najveća ekonomija u Evropskoj uniji (EU), klizi u dvostruku recesiju posle pada od 1,3 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine, ali je to, ističe londonski list, ipak bolje od smanjenja od četiri odsto koliko su predvidjali analitičari.
Ipak, mada se ekonomija evrozone drži bolje nego što se očekivalo, ona je daleko lošija od kineske i američke, podvlači Tajms i ukazuje da Evropska centralna banka (ECB) predvidja pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 7,3 odsto tokom cele godine, dok je Kina imala rast od 2,3 odsto, a SAD pad od 3,5 odsto.
Najveće evropske ekonomije izbegle su sumorne prognoze u četvrtom tromesečju, uprkos novim merama za suzbijanje pandemije COVID-19 koje su ograničile aktivnosti potrošača i preduzeća, piše Fajnenšl tajms.
Medjutim, ističe britanski list, klimav tempo oporavka tri zemlje od početnog ekonomskog udara pandemije podstakao je predvidjanja pojedinih ekonomista da je evrozona i dalje u opasnosti da ove zime sklizne u dvostruku recesiju.
Rast BDP-a u SAD od jedan odsto i u Kini od 6,5 odsto u četvrtom kvartalu podvlači koliko je Evropa teško pogodjena širenjem virusa zbog čega se, kako ukazuje Fajnenšl tajms, očekuje da će se sporije oporaviti od dve najveće svetske privrede.
U poredjenju s rastom u Kini i manjim padom u SAD, Evropa je pretrpela dublju recesiju, s padom BDP-a tokom godine za pet odsto u Nemačkoj, 8,3 odsto u Francuskoj i 11 odsto u Španiji, što su sve rekordi posle Drugog svetskog rata.
Iako podaci sugerišu da su evropske kompanije pronašle načine da se nose s ograničenjima, izgledi ostaju sumorni pošto širenje zaraznijih sojeva virusa, zajedno sa sporom i haotičnom distribucijom vakcina u Evropskoj uniji povećava rizik od dužih ograničenja i veće potrebe za finansijskim podsticajima, ukazuje Blumberg.
Predsednica Evropske centralne banke Kristina Lagard već je obećala da će pojačati podršku ako zatreba, dok je član Upravnog saveta ECB-a i guverner Centralne banke Irske Gabrijel Makluf rekao da trenutno nema potrebe za snižavanje kamatnih stopa, ali da je ta opcija otvorena ako se pogoršaju ekonomski izgledi.
Rast u Nemačkoj i Španiji, kao i manji od očekivanog pada u Francuskoj u poslednja tri meseca 2020. ukazali su na otpornost privrede evrozone, mada su svetle tačke prikrile uznemirujuće perspektive, ocenjuje Rojters.
Pojedini analitičari kažu da nema mnogo naznaka koje ukazuju da će se pozitivna dinamika nastaviti u prvom tromesečju ove godine, usled razočaravajuće distribucije vakcina, novih ograničenja u mnogim evropskim zemljama, kao i poslednjih podataka koji ukazuju na kontinuirane slabosti u evrozoni u narednim mesecima.
Pad u Francuskoj koji je usledio posle skoka od 18,5 odsto u trećem kvartalu nakon prvih mera zaključavanja, nadmašio je očekivanja od smanjenja od četiri odsto, ali, kako ukazuje Rojters, Francuska će u narednim danima saznati da li će vlada uvesti nova ograničenja, a posebno da li će škole biti zatvorene.
U Nemačkoj su se kancelarka Angela Merkel i lideri saveznih pokrajina dogovorili u zadnjoj nedelju januara da produže ograničenja do sredine februara jer se ta zemlja, nekada uzor u borbi protiv pandemije, muči s drugim talasom i rekordnim brojevima smrtnih slučajeva od COVID-19.
Nemačka vlada je prošle nedelje zbog drugog talasa mera zatvaranja spustila prognozu rasta za ovu godinu na tri odsto, što je velika promena u odnosu na procenu prošle jeseni od 4,4 odsto.Ekonomske izglede u evrozoni pomutili su spor Evropske unije i britansko-švedske farmaceutske kompanije Astrazenka oko isporuke vakcina u EU i povratak inflacije u Nemačkoj, koja komplikuje procene u ECB-u.
Podaci ECB objavljeni u petak pokazuju da je prošlog meseca poraslo kreditiranje kompanija iz evrozone uprkos povratku u recesiju, dok su banke saopštile da pooštravaju pristup kreditima zbog straha od bankrota usled novih ograničenja.
Ostavi komentar