Najjača evropska privreda mora da se spremi za novu bankarsku krizu

Nemački ekonomista Rajnt Grop, predsednik Instituta za ekonomske nauke Hale upozorava da Nemačka iz korona krize upada u finansijsku krizu zbog više hiljada nesolventnih firmi

“Moramo se pripremiti na novu bankarsku krizu”, rekao je Grop dnevniku “Bild”.

Razlog za ovu negativnu prognozu je privremeno stavljanje van snage obaveze podnošenja zahteva za nesolventnost kompanija koje su u finansijskim problemima. Merama vlade tokom korona krize, prema njegovim rečima, nastalo je više hiljada “zombi” firmi, koje su odavno nesolventne, ali i dalje to nisu prijavile.

“Čim privremeno stavljanje van snage obaveze prijavljivanja nesolventnosti krajem godine bude prestalo da važi, moramo se pripremiti za talas stečaja. To će za banke biti ogroman problem. Moramo poći od toga da će do 25 odsto svih kredita pravnih lica biti u opasnosti i neće moći biti vraćeno”, smatra Grop.

Ako do toga dođe, kaže, preti i da neke banke odu u stečaj. Zbog toga traži da politika sada poveća pritisak na banke da povećaju sopstveni kapital i budu otpornije na krize. I Dojče bank računa najkasnije krajem godine sa jasnim rastom stečaja firmi u Nemačkoj.

Banke na udaru

Prema procenama te banke, broj stečaja bi mogao porasti za više od 35 odsto, odnosno više od 6.000 slučaja u prvom kvartalu iduće godine.

Pre neki dan je i iznenadilo saopštenje nemačkog regulatora koji je gotovo otvoreno poručio da su sada banke na udaru.

“Nemačke banke bi trebalo da se pripreme za nagli rast insolventnosti. Razlog je što korona-kriza gura slabije kompanije na ivicu i dovodi u pitanje rast vrednosti nekretnina u zemlji. Oštar ekonomski pad pojačava strahovanja da će se broj insolventnih preduzeća značajno povećati u narednim kvartalima”, upozororila je Bundesbanka u godišnjem izveštaju o finansijskoj stabilnosti, uz procenu da će rast nesolventnosti biti veći u proizvodnom sektoru nego u uslugama i građevinarstvu.

Kako je dodala, povećanje nezaposlenosti i broja nesolventnosti domaćinstava takođe bi moglo da rezultira rastom neizmirivanja dugova po osnovu stambenih kredita.