Najava novih regulativa u EU diže cene novih vozila i potražnju za polovnim

Regulativa "Euro 7" bi mogla povećati troškove proizvodnje automobila, a samim tim i cenu koja bi u odnosu na sadašnje stanje bila više za 2.000 evra. Kako tržišna pravila nalažu ovo će se odraziti i na polovne automobile

Tržište polovnjaka već par godina nalazi se u trendu rasta cena, prvenstveno zbog nedovoljne proizvodnje novih vozila zbog opšteg poskupljenja sirovina, delimične krize na tržištu čipova. Sa najavom daljeg poskupljenja novih automobila, kako iskustvo pokazuje porašće i potražnja za polovnjacima. Kolika će to poskupljenje i biti odrediće tržišna kretanja.

Trenutne cene polovnjaka

Vlasnici auto-placeva kažu da polovni automobili trenutno poskupljuju zato što je i dalje nedovoljna proizvodnja novih vozila, ali da sada polovnjake kupuje samo ko mora. Mnogi se kažu zbog cena ne odlučuju na promenu.

U Srbiji su polovnjaci poskupeli više od 25 odsto. Stabilizacija na tržištu polovih vozila se očekuje tek 2024. . U Srbiji se najviše kupuju polovna vozila koja su proizvedena između 2005. i 2010. godine, a 80 odsto prodatih korišćenih vozila je starije od deset godina.

Zbog velikog poskupljenja, često se kaže da su oni postali luksuz. Cene automobila su u stalnom porastu u poslednje dve godine, jer nedostatak delova, posebno kompjuterskih čipova, ima ograničenu ponudu zbog velike potražnje potrošača. Na globalnom nivou, te više cene bile su glavni faktor u ukupnim inflatornim pritiscima budući da otprilike 40 odsto američkih domaćinstava kupuje automobil svake godine.

"Euro 7 regulativa"

Regulativa ima za cilj smanjenje emisije štetnih gasova i čuvanje životne sredine i deo je šireg projekta za potpuno ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2050. godine.

Sa jedne strane proizvođači se protive strožijim normama regulacije izduvnih gasova jer će dovesti do preveliko poskupljenja proizvodnje što će se preliti na potrošačke cene, uz rizik da će se smanjiti obim prodaje tradicionalnih modela.

Zato mnogi smatraju da će to negativno odraziti na evropsku industriju automobila, te traže da se primena norme odloži. To je prventveno stav osam zemalja Evrope: Francuske, Italija, Rumunija, Bugarska, Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka.