"Nafte će biti, pitanje da li ćemo moći i da je prerađujemo"

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor rekao je danas da Srbiji od 1. novembra, kada bude stupio na snagu šesti paket sankcija EU Rusiji, ne preti opasnost zbog zabrane uvoza ruske nafte, nego od eventualne zabrane da se ona prerađuje u ruskoj rafineriji u Pančevu

„Mi uvozimo tu tešku naftu, tako da možemo da uvozimo sa Bliskog istoka, iz Iraka, kao što smo već uvozili, tako da ne vidim da tu može da bude problema da uvozimo neku drugu naftu osim ruske. Problem može da bude to što je NIS u većinskom ruskom vlasništvu, pa da EU zabrani prenos nafte u većinski rusku rafineriju, ali se nadam da do toga neće doći”, rekao je Kapor Tanjugu.

Upitan da li ćemo moći da obezbedimo dovoljne količine električne energije, zbog niskog vodostaja Dunava i sve viših uvoznih cena struje na evropskom tržištu, odgovorio je pozitivno, ali i dodao da je pitanje koliko ćemo to da platimo.

„Uvozimo dosta zbog neadekvatne brige za EPS, tako da moramo da uvozimo i moramo da nađemo novac da to platimo, a platićemo zaduživanjem. Kamatne stope su i dalje relativno niske, ali one se podižu, tako da će biti problema što se toga tiče”, ocenio je Kapor.

Zaključio je da ćemo morati da uvozimo električnu energiju, bez obzira na cenu koja će morati da se plati za to, zbog pogrešnih odluka iz prošlosti i zbog toga što nemamo dovoljno sopstvenih energenata.

„Mi proizvodimo preko 50 odsto struje iz termoelektrana, a ugalj iz Bugarske može znatno da utiče na to. Mi ćemo taj ugalj iz Bugarske nekako da dovučemo, ali je pitanje cene. Šta je tu je, mi ćemo to morati da uradimo”, smatra Kapor.

Kaže kako ostaje da gledamo u nebo i nadamo se da će kiše podići vodostaje, da bi mrki ugalj neophodan našim termoelektranama bio dopremljen baržama uz niže troškove.

Kapor apeluje da se više ulaže u biomasu kao sopstveni izvor energije, gde imamo komparativne prednosti u odnosu na EU. „Drugim rečima, možemo iz nje da proizvodimo energiju više od drugih i da je izvozimo. Postoje primeri u nekim drugim zemljama poput Poljske, gde radi jedno veliko postrojenje na bio masu. Mi imamo tehnologiju, imamo znanje, Vojvodina je posebno bogata biomasom, tako da bih ja voleo da tu napravimo jednu elektranu na biomasu. Imamo pozitivan primer u Priboju koji se greje na biomasu”, naveo je Kapor. Na pitanje zašto na domaćem tržištu nema dovoljno peleta, Kapor je rekao da se takve stvari dešavaju kada država hoće da kontroliše cenu nekog proizvoda, pa se stvori sivo tržište.

„Proizvođač 'Srbijašume' kaže da su isporučili dovoljne količine peleta na tržište, distributeri kažu da nema dovoljno peleta na tržištu i da to nije istina, a s druge strane imamo srpski pelet čak na tržištu Slovenije”, naveo je Kapor. Naglasio je da ne želi da špekuliše s tim šta se dogodilo, jer nema dovoljno informacija u javnosti o tome, ali je ocenio da se to dešava uvek kada se država meša u tržište i stvori poremećaj na njemu.

„Ja ne kažem da država to ne treba da uradi, ali znate kako, ljudi su uložili u neka postrojenja za biomasu da bi dobili neki profit, a sada država pokušava da to otme zbog pogrešne energetske poltike”, smatra Kapor.