Srbija je za prvih šest meseci ove godine strancima izdala 24.785 radnih dozvola. Poređenja radi, to je za hiljadu više nego za celu 2021. godinu
I više nego značajan rast je zabeležen i u odnosu na prethodnu godinu kada je Srbija strancima izdala ukupno 35.168 dozvola, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Razlike su očigledne i kada se porede meseci pojedinačno. Naime, broj izdatih radnih dozvola u martu ove godine bio je 11.717 dok u junu skoro 25.000.
Broj stranih radnika u Srbiji raste iz meseca u mesec, a podaci govore da nam sada za pola godine dođe koliko je dolazilo za godinu dana. Stranci su u početku uglavnom bili angažovani na fizičkim i sezonskim poslovima, a u poslednje vreme sve ih je više u uslužnim delatnostima. Mnogi kod traže posao za stalno, a sve ukazuje da će zahteva za radnu dozvolu biti još više.
Nedostatak radne snage kod nas je više nego očigledan. Oglasi za traženje radnika izlepljeni su prodavnicama, mesarama, marketima, ali i autobuskim stanicama. Traže se prodavci, kasiri, higijeničari, građevinci... Čak i mnogi investitori kažu da bez uvoza stranaca ne bi mogli da nastave gradnju jer je većina naših majstora napustila zemlju, a primetno je i da voze autobuse, taksi vozila, služe u restoranima...
Strani radnici dolaze iz Indije, Kube, Kine...
Najviše stranih radnika u Srbiju dolazi iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube, Belorusije, Ukrajine i Nepala, Šri Lanke… Na listi top 10 su i komšije iz Crne Gore, BiH i Severne Makedonije, a ono što je sada drugačije jeste i novi trend.
- Ranije smo radnicima iz zemalja poput Filipina i Nepala odobravali po nekoliko desetina dozvola godišnje, a za prvih šest meseci ove godine to je i po 150. Na listi je sada mnogo više Rusa, ali za razliku od ranije i državljana Belorusije i Ukrajine - rekao je nedavno za "Blic Biznis" Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Veliki broj stranih radnika angažovan je na infrastrukturnim projektima u našoj zemlji, bilo da se radi o velikim ili manjim gradovima ili na projektima na srpskim planinama ili banjama. Stranci su najviše traženi i na poslovima dostave, kao i na nekim sezonskim poslovima, sad konkretno u poljoprivredi gde su angažovani na branju voća i povrća. Mnogi su angažovani i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede, poput uslužnih delatnosti, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu.
- Najveći broj stranih radnika u prethodnoj godini bio je angažovan pre svega u oblasti građevinarstva. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika - zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, gipsarima, tesarima, stolarima. Veliki broj dozvola izdat je i variocima. Takođe, veći broj dozvola za rad izdat je IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti - rekao nam je Martinović.
Kada posmatramo stepen stručne spreme stranaca najviše je radnika sa trećim, četvrtim i sedmim stepenom stručne spreme, ali ima i dosta nisko kvalifikovanih radnika. S tim u vezi kreću se i njihove zarade koje su najčešće nešto više od minimalca pa do oko 60.000, najviše 70.000 dinara.
"Do kraja godine biće izdato oko 50.000 radnih dozvola"
Miloš Turinski, PR menadžer portala Infostud, kaže za "Blic Biznis" da eksponencijalni rast stranih radnika u Srbiji u poslednje tri godine možemo videti na osnovu brojki jer je u 2021. godini bilo izdato skoro 24.000 radnih dozvola, prošle godine izdato oko 35.000, dok ove godine za prvih 7 meseci već oko 30.000.
- Spram tih podataka slobodno možemo reći da ćemo do kraja godine po svemu sudeći imati oko 50.000 izdatih dozvola za rad. Uzrok uvoza radne snage se ogleda u deficitu svih ovih profila na našem tržištu, pošto zemlja mora imati dokazani deficit određenih kadrova kako bi imala mogućnost da se radna mesta popunjavaju kadrovima iz inostranstva, a Srbija je sada već izrazito deficitarna zemlja kad su u pitanju nižekvalifikovana zanimanja za koje je potrebna srednja stručna sprema, naročito zanati - kaže Turinski.
Prema njegovim rečima, posmatrajući rastući trend u izdavanju radnih dozvola, možemo samo zaključiti da će broj biti sve veći spram deficita koji se ne smanjuje, s atrane radnike ćemo sve više viđati u pomenutim sektorima.
Neki strani radnici dolaze da ostanu
Nema zvaničnih podataka o tome da li sezonski radnici dolaze da ostanu, ali činjenica da dolaze iz manje razvijenih zemalja gde je zarada niža, neke ipak navodi da se zadrže duže od jedne sezone kako bi više zaradili.
Agencije koje angažuju strane radnike svedoče da sezonske radnike najčešće angažuju poslodavci iz Beograda, a da ima i onih koji dolaze da rade u velikim stranim kompanijama. Pojedine firme poput dostavljačih u momentima su imali i po 20 odsto stranaca u ukupnom broju radnika.
U agencijama nam kažu i da se ne može reći da svi oni hoće da ostanu u Srbiji.
- To zavisi od nekoliko faktora. Mladi muškarci bez porodice žele ovde da se asimiluju i vide svoju budućnost u Srbiji. S druge strane, oni koji su ostavili porodice u svojoj zemlji, ženu i decu, imaju samo jedan cilj, a to je da ovde zarade što više i da svakog meseca što više novca pošalju kući. Zbog toga ovde i štede na svemu, i na hrani i na garderobi. Tako ih često u jednom stanu spava i po petoro i više, a mnogi su i u kolektivnom smeštaju koji ima obezbeđuje kompanija - kaže nam upućen sagovornik.
Radne dozvole stranim državljanima u 2022. godini
- NR Kina 10.044 (1.030 žena)
- Ruska Federacija 8.081 (2.330 žena)
- Turska 5.672 (119 žena)
- Indija 2.974 (23 žene)
- Kuba 703 (255 žena)
- Makedonija 498 ( 174 žene)
- Ukrajina 484 (276)
- Nepal 420( 89 žene)
- BIH 354 (80 žene)
- Crna Gora 325 (109 žene)
Ostavi komentar