Zvanični kurs Evra za dan 30.10.20. :: 117.5679 rsd
Tekst objavljen: 17.06.2020 10:05        


Aktuelna godina bi mogla biti godina u kojoj san o kriptovalutama umire. To ne znači da će kripto valute potpuno izumreti – daleko od toga

Multinacionalne kompanije priželjkuju svoje verzije kriptovaluta

No, svim finansijskim romantičarima, koje je razveseljavao porast Bitkoina i drugih digitalnih valuta u protekloj deceniji, dolazi buđenje. Sviđalo vam se to ili ne, vizija sveta u kojem te valute oslobađaju novac iz kandži centralnih banaka i drugih korporativnih divova brzo se raspada.

Nije da tim valutama nema mesta u budućnosti novca. Šifrovanu tehnologiju blokčejna, koja ih podržava, vladama je izuzetno teško da kontrolišu, tako je malo verovatno da će ih ikada eliminisati. U svakom slučaju, kriptovalute imaju ulogu geopolitičke zaštite.

Takozvani Bitkoin maksimalisti predviđaju dan kada će njihova favorit valuta porasti i preći u prvu ligu. Oni ukazuju na “deljenje” (fork) Bitkoina koje se desilo u maju, jer svake četvrte godine u ovom mesecu dolazi do konsolidacije kriptovaluta. Nove nastaju, pola starih nestaje.

Ipak, dugoročna perspektiva kriptovaluta sličnih Bitkoinu nisu pretnje finansijskom sistemu.

Pretnja finansijskom sistemu dolazi od korporacija

Ono što je još važnije, mnogo veća pretnja postojećem sistemu već je prisutna – o čemu svedoče pokušaji Fejsbuka da pokrene digitalnu valutu Libra. JP Morgan već je lansirao JPM novčić za velike institucionalne klijente, dok su brojne druge velike banke sledile navedene primere.

Glasine kruže da i drugi tehnološki divovi poput Amazona, Gugla i Epla takođe pokreću suparničke valute. Njihov je model ono što je poznato pod imenom stablecoins (stabilni novac) – vrsta kripto hibrida koji živi na blockchainu, ali je vezan za glavne valute. Ove multinacionalne kompanije žele svoj suvereni novac. Žele da se isključe iz nezgrapnog sistema u kojem su bili prisiljeni da rade, s naknadama za transakcije i međunarodnim kašnjenjima plaćanja, kako bi umesto toga kupcima predstavili primamljivu alternativu. Razlog zašto ove kompanije ne ulažu u Bitcoin i druge kriptovalute su očigledni. Njihove vrednosti su previše promjenjive da bi igrale ulogu zaliha vrednosti ili se koristile u trgovini roba i usluga.

Korporacije su shvatile da ih finansijski sistem guši i žele stvoriti novi sistem bez posrednika tj. banaka, a koji će biti reaktivniji i jeftiniji.

Države su se probudile na podsticaj banaka

Države su se kasno probudile pred ovim izazovom, ali sada je to učinile na moćan i iznenađujući način. Tradicionalna globalna infrastruktura pokazala se dovoljno jakom da korporacije barem privremeno izbaci iz koloseka. Ipak, nemojte se zavarati – pravila su u potpunosti promenila i biće teško predstaviti ujedinjeni regulatorni front širom sveta. Ironično je da je isti nedostatak globalnog jedinstvenog regulatornog odobrenja za postojeće kriptovalute omeo njihovo smisleno usvajanje.

Drugi odgovor koji se ispituje je pokretanje državnih kriptovaluta. Verovatno su Kina i Rusija u vodećem položaju za lansiranje prvih državnih kriptovaluta, u roku od nekoliko godina. Dojče Banka je nedavno objavila izveštaj u kojem sugeriše da bi kriptovalute mogle prevladati nacionalne valute u roku od deset godina, predviđajući da će te državno-podržane verzije biti vodeće. Ukratko, budućnost kriptovalute leži u korporativnim državnim digitalnim novčićima – ili što je verovatnije, nelagodnom suživotu dve. Sistem koji bi navodno bio pod pretnjom Bitkoina i ostalih takozvanih ubica banaka umesto toga ih asimiluje. Kriptovalute koje se pojavljuju možda neće koristiti ni blokčejn, ponašajući se sličnije Paypalu ili WeChat Payu, nego kriptovalutama kakve danas poznajemo.

Novac u 2030. godini verovatno će biti gotovo neprepoznatljiv

Tamo gde je u prethodnih pola veka došlo do porasta korporacija do veličine i uticaja koji je uporediv s nacionalnim državama, sledećih pola veka moglo bi proizvesti novu paradigmu u kojoj će se one sve više ponašati poput nacionalnih država. Kad razmišljamo o načinu na koji te kompanije već upravljaju našim podacima, načinu na koji vrše lobiranje na naše vlade, trend je očito u toku. Nazovite to sledećom fazom globalizacije.

Novac u 2030. godini verovatno će biti gotovo neprepoznatljiv u poređenju s onim što danas koristimo. San o univerzalnim novčanim supstitutima koje pokreću ljudi srušio se zbog ove neočekivane, ali neizbežne institucionalizacije. Upravo će se iz multinacionalnog sveta pojaviti sledeći Bitkoin – umotan u ruho korporativnog brenda, ako ne i suverene zastave. Što se tiče velikog sna o oslobađanju Bitkoina, neka počiva u miru.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
virtuelni novac multinacionalna korporacija kriptovalute blokčejn korporacije stvaraju svoj novac online novac

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana