Pre više od pola godine Narodna banka Srbije obećala je da naći rešenje za narastajući problem građana koji imaju problema sa otplatom stambenih kredita podignutih u švajcarskim francima. Umesto rešenja dobili smo preporuku.
NBS je, naime, bankama preporučila da svojim klijentima koji imaju kredite u švajcarskim francima, prvenstveno onima do iznosa u protivvrednosti od 80.000 evra na dan odobravanja, omoguće da te kredite u određenom vremenskom periodu otplaćuju u ratama manjim u odnosu na prvobitno ugovorene.
Čim je preporuka objavljena i ekonomisti i dužnici i javnost su se „bacili“ na računanje koliko bi se rešenje isplatilo (ako uopšte bi) dužnicima i traganje za razlozima zbog kojih bi banke pristale da se samovoljno odreknu dela već planirane zarade.
Iako je rešenje uglavnom razočaralo kako javnost, tako i dužnike, očigledno je da je NBS pokušala da rešenje prilagodi svima, vodeći računa da banke ne budu previše oštećene, a da korisnici kredita mogu da odahnu makar neko vreme.
Svakako da je javnost očekivala mnogo više, i ovih dana najspornija je činjenica da po preporuci nema oprosta ili otpisa dela potreživanja, već samo odlaganja na neki vremenski period.
Iako su domaći dužnici postali žrtve nepredvidivog odnosa evra i švajcarca, ne treba zaboraviti da nismo jedini koji su se našli u ovoj situaciji. Jer žrtve ovih kredita nisu samo građani Srbije, nego i građani Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Mađarske. Dakle, nismo usamljeni u ovoj priči.
Kao što smo već rekli, NBS se ipak, koliko toliko potrudila da doprinese reševanju ovog „švajcarskog gambita“, ali je očigledno da još uvek postoje mnoge nedoumice vezano za preporuku koju bi banke sada trebalo da primene.
Prva sporna stvar na koju većina ukazuje je zašto se odlaže glavnica iz rate kredita, a ne kamata. Iako je većini javnosti sve sporno kod ovog rešenja, matematički gledano da li će se odložiti glavnica iz rate ili kamata iz rate sasvim je svejedno.
Ono što većini nije svejedno je činjenica da će se odloženi dug otplaćivati nakon isteka tri godine za svako odloženo potraživanje, što realno dovodi do uvećanja glavnice.
Čini se kao da su svi zaboravili da kada se radi nov plan otplate i uzima presek stanja sa odloženim potraživanjem, upravo odloženo potraživanje se priključuje glavnici i na nov iznos glavnice se radi nov plan otplate. Ovde je nebitna činjenica da li je to odloženo potraživanje bila glavnica ili kamata. Jer i u slučaju da se odlaže kamata, ta ista kamata bi se na kraju pripisala glavnici i onda bi bili u sitauciji da na kamatu plaćamo kamatu!
Dakle, sasvim je logično i, na kraju krajeva, ispravno odložiti glavnicu umesto kamate, da ne bismo bili u situaciji da na kamatu iz rate plaćamo neku novu kamatu. Ovakav scenario bi nas sve mnogo više boleo!
Druga stvar koja se u većini računica ovih dana spominje je povećanje prvobitne rate kredita nakon isteka perioda olakšice. Iako i sama preporuka nije dovoljno objašnjena od strane Zakonodavca, u samom tekstu preporuke se navodi da novi anuitet može biti viši od početnog samo na izričit zahtev korisnika kredita.
Na kraju, treba reći da bi pravljenje tačnih računica o isplativosti ovog modela u ovom momentu bilo veoma nezahvalno. Naime, previđa se činjenica da će se za svaku ratu kredita iz koje se odlaže deo glavnice morati praviti nova računica prema odnosu evra i švajcarca na dan plaćanja rate kredita.
A upravo u tom vremenskom periodu odloženosti od tri godine očekuje se da se odnos švajcarca i evra polako stabilizuje što bi dovelo i do automatskog pada glavnice kredita. U međuvremenu će se, nadamo se, iskristalisati sve nedoumice oko primene ove preporuke. Uključujući i onu da li će rata kredita posle svega biti viša od početne.
Takođe, u narednom periodu treba pažljivo pratiti oporavak EU i evrozone i njen izlazak iz krize jer to povlači porast vrednosti referentne stope – EURIBOR-a - što će korisnike stambenih kredita u evrima dovesti u nepovoljniju situaciju. Kamatne stope će im, naime, u zakonski ispoštovanim okvirima drastično porasti što će dovesti do značajnog povećanja rata kredita u evrima.
Hoćemo li i onda tražiti od države da otpiše i oprosti dugovanja u dužnicima u evrima?
Postovani,
Sto se tice stambenih kredita u Svajcarcima,
Sta je mogao covek-mlad izmedu 30-40 godina nego da uzme stambeni kredit jer mu nisu ostavili ni mama ni tata a i nije kupio nekretninu za 10 maraka 90 ih godina.I sta se desi izaci ce mu na nos.Setila se drzava da banke nisu uradile to kako treba u skladu sa zakonom i ugovorima.
Sta ONA predlaze da iako su banke uzimale i menjale kamate i marze to one ne vrate nego ce narodu koji je uzimao kredite u Svajcarcima da daju period od 3 godine sa ratom manjom do 19 posto,i opet Jovo nanovo.Moj predlog je da banke vrate te pare,tj skinu od glavnice to sto su uzele i nastave sa tolikim ratama do kraja.
Pa koja ce to jos banka da se odrekne profita.Moj pametni narode,kako bi se oni gore vrtili u krug da jedni drugima nenamestaju poslove pa zarada u procente.I Miskovicev zatvor ce biti u svajcarcima a ko ce da plati?