Desetine hiljada građana Hrvatske koji su pre nekoliko godina podigli stambene kredite u švajcarskim francima, sada muku muče kako da isplate rate tih kredita istovremeno suočeni sa tim da su i pored redovnog plaćanja rata u sve većem problemu. Nije mnogo bolje ni u Srbiji.
Da je vrag odneo šalu u Hrvatskoj pokazuje i sudski proces u kome klijenti banaka pokušavaju da dokažu da su ih bankari svesno doveli u zabludu nudeći im „sigurne“ i povoljne kredite u „švajcarcima“.
Istovremeno, ako je problem u otplati kredita postavlja se pitanje zašto bi zaduženi u švajcarcima bili „privilegovani“ kad im je predočen rizik koji „šetanje“ kursa nosi, posebno u odnosu na one koji imaju dug u evrima i probleme u njegovom vraćanju. Ukoliko je, pak, problem u „dovođenju klijenata u zabludu“ onda je to posao za pravosudne organe i bilo bi za očekivati da neko zbog toga pred sudom i odgovara. |
Slično, i u Srbiji klijenti najavljuju „bunu“ protiv bankara, a Narodna banka i domaći bankari obećavaju uskoro rešenje koje bi trebalo da zadovolji sve strane.
Dok čekamo to sada već davno najavljeno rešenje postaje jasno da tek nekoliko procenata problematičnih zaduženja od ukupno preko 20 hiljada stambenih kredita u „švajcarcima“ ne predstavljaju dovoljnu „kritičnu masu“ koja bi dužnicima donela rešenje kojem se nadaju.
Čini se da im je veća nada u švajcarsku državu nego u Srbiju. Naime, franak je drastično ojačao tokom krize kada je čitav svet pohitao da svoju imovinu zaštiti pretvarajući je u valutu koja se smatra možda i najstabilnijom na planeti.
Kako je ta vrednost neodrživa jer nije zasnovana na realnim osnovama - privredi, već na naduvanom odnosu ponude i tražnje, postaje smetnja i samoj švajcarskoj privredi jer njihovi proizvodi postaju skupi i nekonkurentni. Zato je država odlučna da ne dozvoli njegov dalji rast. Naprotiv, za očekivati je da dođe do pada njegove vrednosti.
Zato je možda i najbolji savet za one koji traže rešenje za svoj kredit da od bankara traže grejs period tj. mirovanje kredita kako bi dobili na vremenu dok franak dodatno ne oslabi i tako umanji i njihova zaduženja.
Dakle, izdržite, pregrmite i nikako ne konvertujte sada vaš kredit u evre. Ne samo što će vas sama procedura koštati već će vas očekivani dugoročni trend slabljenja franka prema evru (i posledično, jačanja evra prema franku) dovesti u sličnu nepovoljnu situaciju u kojoj ste sada.
Teško je biti pametan u ovakvoj situaciji.To vam je isto kao sa odabiranjem gradske rute u špicu. Ako svi idu glavnom ulicom (nastave da plaćaju u CHF), saobraćaj neće opasti (CHF neće pasti, zašto bi?). Ako svi krenu sporednim ulicama (pređu na evro), pašće saobraćaj u glavnoj ulici (pašće CHF, nije više tražen), ali zato raste saobraćaj u sporednim ulicama (skače evro), a kad se u sporednoj ulici zakočite, to ume da traje.
Ono što većina pokušava u ovakvim situacijama je da predvidi kako će većina razmišljati, tj kojom rutom će krenuti i pokušaće da krene suprotno od ostalih.
Saobraćajni stručnjaci najčešće preporučuju da se u špicevima koriste isključivo glavne ulice. To predlaže i ovaj tekst, kada je nastavljanje otplate kredita u CHF u pitanju.
Za one koji veruju u teorije zavera, ne treba izgubiti ovde iz vida i primetni trend konvergiranja svih značajnijih zapadnih valuta ka jednoj vrednosti.
I onda je Perica bacio šaku pasulja i zaključio da je € puno bolje rešenje.
Mislio sam da ste analitičniji, ovo je kao da čitam Kurir.