"Može se očekivati cena maline od 600 do 800 dinara za kilogram"

Ove godine može se očekivati cena maline od 600 do 800 dinara za kilogram, pre svega, jer su poskupeli hemija, repromaterijal, radna snaga i đubrivo, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović

„Cena maline od 800 dinara je neka srednja cena od 250 dinara koja je bila pre dve godine“, ocenio je Radović.

On smatra da cena može može i da premaši 800 dinara, u zavisnosti od toga kakvi će ove godine biti vremenski uslovi, jer bi u slučaju manjih prinosa bila veća tražnja za malinama.

„Malina je u veoma lošoj kondiciji, slabog izrastanja, (stabljika je) veoma kratka i možemo slobodno reći da će to biti manji rod nego prošle godine“, ocenio je Radović.

Cena maline prošle godine je, kako podseća, bila solidna, sorta vilamet plaćena je od 420 do 450 dinara po kilogramu, a izvozna cena maline koja nije prebirana u hladnjačama "kretala se i kreće se od 700 do 900 dinara".

"Čak imaju i te veće cene maline koje idu za Japan, kreću se od 11,5 do 12-13 evra", dodaje Radović.

Sorta fertodi je, kako napominje, skuplja za 15-20 dinara, a miker je 30-40 dinara skuplji nego vilamet.

Postoje i jesenje sorte koje se beru dva puta godišnje, poput enrosadire, a njena cena bila je ubedljivo najjača.

Sorta enrosadira se, kako objašnjava Radović, gaji na pet do deset odsto ukupne površine pod malinjacima u Srbiji, u staklenicima i na malinjacima opremljenim protivgradnim mrežama.

"Zadnje branje enrosadire u Srbiji se kretalo od 600 do 1.000 dinara po kilogramu, to je negde septembar, oktobar, do prvog snega i to su zadnje cene sveže maline na tržištu Srbije", istakao je Radović.

On je podsetio da su prošle godine, kada je bila suša i kada su temperature na području cele Srbije bile visoke, najbolje prošli malinjaci koji imaju navodnjavanje, pa im je bilo dobro izrastanje sadnice za ovu godinu, a i rod je, prema njegovoj oceni, bio fenomenalan.

Bitan faktor koji utiče na ovogodišnji rod maline je sadni materijal, pa se u narednim godinama treba fokusirati na njegovu zamenu, koju inače subvencioniše država, sa 60 do 65 odsto, naveo je Radović.