S prvim danima proleća i buđenjem prirode, pčele izlaze iz svojih košnica, ali ne u stanju kakvom bi trebalo
Umesto snažnih i spremnih zajednica, pčelari širom Srbije zatiču vidno oslabljene, neuhranjene pčele, što je, kako kažu, direktna posledica dugotrajne suše iz prošle godine.
- Ta suša je bila dugotrajna i ostavila je ozbiljne posledice jer nije bilo dovoljno cvetnog praha, koji je pčelama presudan za stvaranje mase od koje preživljavaju zimu. Zbog toga su mnoge zajednice u zimu ušle oslabljene, a posledice se danas vide kroz masovne gubitke i desetkovanje pčelinjih društava.Sad imamo situaciju gde je više od pola pčelinjaka u Srbiji izgubljeno, možda čak i više - ističe Dragoljub Matić, predsednik Udruženja pčelara "Pčela" Subotica, i dodaje:
- To sve treba nadoknaditi, a problem nastaje, odakle? Vi sada imate slučajeve gde praktično ne možete ni da kupite pčele. Ostaje vam samo da od ovog jada i meda što je preostalo pokušate da stvorite nova društva, da razrojavate, i tako se cele godine borite da se vratite na stanje iz prošle godine.
Zbog ovakve situacije Srbiji preti značajno smanjen prinos meda. Iako stručnjaci veruju da se kvalitet meda neće izgubiti, sve je više onih koji upozoravaju da bi zbog nepovoljnih uslova mnogi mogli da odustanu od pčelarstva.
- Ne očekujem da će cena meda porasti, jednostavno mislim da je med dostigao neki plafon.Kupovna moć je veoma slaba, a s druge strane imamo i poznatu pojavu velike količine sumnjivog meda na tržištu.Država, koliko vidim, pokušava da nešto preduzme, pokreće neke kontrole, i nadam se da će tu biti rezultata - navodi Matić.
Matić, koji takođe govori o ovom problemu, ističe da situacija u pčelarstvu nije specifična samo za Srbiju, slični problemi postoje i u ostatku Evrope. On smatra da je krajnje vreme da se preduzmu ozbiljne, koordinisane i sistemske mere na širem planu, kako bi se očuvala ova vitalna grana poljoprivrede.
Ostavi komentar