Međunarodni monetarni fond (MMF) pre nekoliko dana završio je treću reviziju aktuelnog aranžmana iz predostrožnosti i nema sumnje da je pohvalio vlast u vođenju ekonomske politike. Međutim, u njihovom saopštenju na sajtu fonda ukazali su i u pogledu čega treba da budemo oprezni, a to su buduće povelike investicije
„Razvojni plan ’Skok u budućnost – Srbija 2027’ predviđa velika povećanja investicija u javnu infrastrukturu u narednim godinama. Razborito fiskalno upravljanje i srednjoročno planiranje investicija i dalje su od ključne važnosti. Srbija treba da održava niski fiskalni deficit kako bi se učvrstili dobici koji su postignuti u obuzdavanju javnog duga. Trenutne javne investicije su relativno visoke i za svaku dodatnu investicionu potrošnju treba pažljivo da se odrede prioriteti, uzimajući u obzir troškove i korist projekata. Zato su pozvali vlast da poveća transparentnost ulaganja i da u potpunosti konkretizuje okvir upravljanja javnim ulaganjima kako bi podržala kvalitet investicija”, navodi MMF.
Dodaju da je za 2024. fiskalni deficit od 2,2 procenta BDP-a u skladu sa obavezama programa. I da bilo koji višak prihoda i nedovoljno iskorišćene rezerve za nepredviđene slučajeve u budžetu mogu da se koriste za dalje povećanje kapitalne potrošnje iznad budžetskog okvira od oko sedam procenata BDP-a, uključujući i one u vezi sa Ekspom 2027. Njihov stav je da treba izbegavati neciljane transfere.
Šta nam je poručio MMF ovim diplomatskim rečnikom?
Mihailo Gajić, direktor nevladine organizacije Libek, kaže da je iz njihovog saopštenja jasno da smatraju da sve dok se poštuju zadati makroekonomski parametri kao što je nizak deficit i nizak nivo javnog duga, manje je problema sa svim ostalim. Međutim, za nas bi bilo najpametnije da pazimo kako kreiramo sistem javnih ulaganja i šta ćemo od infrastrukture izgraditi.
Po njemu, te njihove ograde postoje zato što se dobar deo projekata u vezi sa Ekspom nije nalazio u srednjoročnom fiskalnom planu Ministarstva finansija za javna ulaganja. U svakom budžetu su navedeni glavni državni projekti za srednjoročni period. To ne znači da će oni i biti realizovani. Ima projekata koji se prepisuju iz godine u godinu poput „Đerdapa 3”, a nisu počete nikakve aktivnosti. S druge strane, Ekspo se samo odjednom pojavio kada je Srbija dobila da ga organizuje. To kvari srednjoročno planiranje investicija.
Velike javne investicije se u ekonomiji načelno pozdravljaju, a Gajić kaže da je to zato što one otklanjaju uska grla u ekonomiji i privlače domaće privatne investicije. Takva ulaganja u javnu infrastrukturu u sadašnjem vremenu kreiraju mogućnost ekonomskog rasta sutra.
„Nama trebaju putevi, železnica, gasovodi. Projekti kao što su nacionalni stadion i sajam Ekspo nemaju ekonomsku računicu, nego su neka vrsta nasleđa koji neko ostavlja ili neka vrsta kupovine podrške raznih interesnih grupa. Za državu koja ima samo dva fudbalska kluba koji se takmiče u bilo kojoj evropskoj i regionalnoj ligi nije prioritetno da ima novi nacionalni stadion za 50.000 gledalaca kada postoje već dva relativno pristojna stadiona čije sređivanje bi koštalo značajno manje. Takva sportska infrastruktura za velika takmičenja kao što su Olimpijske igre nikada nije uspela samu sebe da otplati. To je uvek bilo mesto gde je država trošila više novca nego što je stvaralo prihode bilo kroz prodaju ulaznica bilo kroz privlačenje turista”, kaže ovaj ekonomista.
MMF je u saopštenju pozdravio tekuće napore države na poboljšanju planiranja zaposlenosti u javnom sektoru. Po njima, tekuća modernizacija poreske administracije treba da bude podržana novom strategijom ljudskih resursa i ubrzanim zapošljavanjem kako bi se obezbedilo adekvatno osoblje i sprečili rizici za naplatu prihoda od predstojećeg talasa penzionisanja.
Energetski sektor je u svakoj reviziji aranžmana predmet kontrole. MMF navodi da reforme u energetskom sektoru treba da se nastave. Pozdravljaju posvećenost vlasti da uklone kontrolu cena energije za neregulisani sektor. Ovo bi trebalo da bude praćeno neophodnim revizijama sistema određivanja cena električne energije i gasa kako bi se obezbedila finansijska održivost energetskih državnih preduzeća i njihova sposobnost da finansiraju preko potrebne investicione projekte. Potreban je i širi plan restrukturiranja EPS-a kako bi se napravile opipljive promene u poslovanju kompanije i to je od ključne važnosti.
Rizici za ekonomske izglede Srbije uključuju geopolitički razvoj i razvoj energetskog sektora, neizvesnost u pogledu rasta trgovinskih partnera i dalju nestabilnost globalnog finansijskog tržišta.
Ostavi komentar