Ostalo je nešto više od mesec dana do 15. maja, koji u javnosti figurira kao dan odluke za Naftnu industriju Srbije i njenog većinskog vlasnika, ruski Gazprom
Premda se najveći deo planete nada da će rat u Ukrajini biti okončan dogovorom, još uvek nema preciznijih naznaka kada bi to moglo i zaista da se dogodi. Zbog ovog sukoba ekonomije širom sveta su u manjim ili većim problemima, a ni naša privreda nije izuzetak.
Ipak, Srbija je i ovog puta u dosta specifičnoj poziciji. Zbog evropskih sankcija za određene firme iz Rusije, NIS Gazprom bi mogao od 15. maja da prestane sa uvozom nafte u našu zemlju. Ova mogućnost se, logično, postavila kao „pitanje broj jedan“ za Srbiju.
Koliko je realno da se ostvari „najgori scenario“, koje su alternative ako do njega i dođe i kako sve to može da utiče na cenu akcija NIS-a, u razgovoru za Kamaticu prognozira Nenad Gujaničić, glavni broker investicionog društva „Momentum“ i jedan od najvećih berzanskih stručnjaka u Srbiji i regionu.
Da li mislite da će EU naći neki način da izuzme NIS iz sankcija Rusiji?
- Zabrana trgovine energentima EU i Rusije nijednom od početka rata nije bila na dnevnom redu i teško je verovati da će se nešto po tom pitanju promeniti s obzirom na izuzetnu zavisnost i jedne i druge strane od ovih poslova. Stoga bi bi bilo prilično neetički da Naftna industrija Srbije (NIS) kao kompanija u većinskom vlasništvu Gazprom Neft-a (samim tim i ruske države) potpadne pod zabranu kupovine sirove nafte što je verovatno i glavni argument za izuzimanje iz novih sankcija EU. Iako nije nerealno da će se država za ovo izuzeće izboriti, valja reći da je NIS već godinama pod sankcijama EU i ima otežano finansiranje, kao i velike prepreke u postupcima nabavke neophodne opreme za razvoj (pre svega za održavanje rafinerije). Sa novim sankcijama kompanija će se naći još u težem položaju.
Šta možemo da očekujemo u slučaju nepovoljnog scenarija?
- Najnepovoljniji scenario za našu zemlju bila bi odluka da se onemogući uredno snabdevanje sirovom naftom Rafinerije u Pančevu pa bi kompanija morala da traži alternativne puteve koji bi bili kudikamo teži i skuplji (pod uslovom da i oni ne budu zatvoreni). Proteklih godina više od dve trećine sirove nafte koja se prerađuje u Rafineriji dolazi iz spoljnih izvora, s obzirom da godinama proizvodnja domaće nafte beleži pad. Druga opcija u ovoj eventualnoj situaciji jeste prodaja većinskog paketa akcija od strane Gazprom Neft-a nekoj stranoj kompaniji ili otkup akcija od strane naše države.
Koliko je, po Vašem mišljenju, realno da država ili možda neka strana naftna kompanija otkupi Gaspromovom udeo u slučaju da EU ne izuzme kompaniju iz sankcija?
- Verovatnoća da će se Gazprom Neft olako odreći kontrolog paketa akcija u NIS-u je zaista mala i tu dolazimo do potencijalno najgoreg mogućeg scenarija ukoliko kompanija pod teretom sankcija ne bude mogla normalno da funkcioniše. U takvim okolnostima gde ne može dobrovoljno doći do promene vlasničke strukture državi bi jedino preostala opcija nacionalizacije kompanije sa svim potencijalnim opasnostima po dalju energetsku stabilnost zemlje. Scenario u kojem bi Gazprom dogovorio prodaju kontrolnog paketa akcija sa nekom zapadnom kompanijom u ovom momentu je više nego nerealna s obzirom da bi Gazprom odnosno ruska država izgubili ozbiljan uticaj na ovim prostorima.
Da li u ovom trenutku može da se napravi bilo kakva procena o tome kako će se kretati cena akcija NIS-a u jednom i u drugom scenariju?
- Akcije NIS-a nakon izbijanja rata u Ukrajini izgubile su na vrednosti više od 20 procenata i pale su neznatno ispod nivoa od 500 dinara gde su se poslednji put nalazile na početku pandemije. Proteklih dana akcije beleže lagani rast i trenutno se kotiraju na nivou od oko 530-540 dinara. Ova korekcija NIS-ovih akcija bi verovatno bila i veća da Beogradska berza nije postala marginalno tržište na kojem nema velikog broja investitora (posebno stranih) pa se i formirana cena na niskim prometima teško može smatrani repernom. Najbolji scenario za rasplet ove krize za manjinske akcionare kompanije (ujedno i najmanje realan) je preprodaja NIS-a nekoj zapadnoj naftnoj kompaniji što bi akcionarima NIS-a donelo zaradu od barem 200 procenata. Otežano poslovanje kompanije i veći troškovi u njenom funkcionisanju bi svakako doprineli slabijoj protifabilnosti pa bi se akcionari teško mogli nadati brzom oporavku cene akcija. Najgori scenario za male akcionare bi bila situacija u kojoj bi NIS postao kolateralna šteta višegodišnje borbe Zapada i Rusije u kojoj bi kompanija bila finansijski iscrpljena i bez velike vrednosti za manjinske akcionare.
Kako se trenutno na svetskim berzama kreću cene akcija ruskih naftnih kompanija koje su pod sankcijama, koliko su cene tih akcija pale?
- Moskovska berza je tek nedavno obnovila trgovanje akcijama ali uz razna ograničenja pa je veliko pitanje koliko su te cene realne. Akcije Gazproma su na sam dan izbijanja rata izgubile na vrednosti 26 procenata, ali su i pre samog početka beležile silazni trend usled velikih geopolitičkih tenzija. Potom je usledio jednomesečni prekid u radu Moskovske berze, dok je uporedo suspendovano trgovanje svim ruskim hartijama na svetskim berzama koje i dalje traje. Ne treba ni reći da su svetske naftna kompanije listom u ovom periodu beležile rekordne vrednosti usled rastućih cena sirove nafte i gasa – zaključak je Nenada Gujaničića.
Ostavi komentar