Plastični novac najčešće se koristi za kupovinu hrane, mešovite robe, lekova, odeće, za plaćanje na benzinskim pumpama i restoranima ali – „keš je keš”
U menjačnici koja je registrovana za obavljanje poslova platnog prometa htela sam da platim račune karticom, ali su mi rekli da kartice ne primaju. Pa kako je to moguće. Otišla sam u drugu, a tamo su mi rekli da, ukoliko platim karticom, da će mi provizija biti veća.Gde je tu logika da korišćenje kartice i smanjenje gotovine u opticaju mene treba da opali po džepu. Zar treba da se vratim starom dobrom kešu i slušam ono „je l’ imate sitno”, pita jedna čitateljka.
Upotreba kartica je sve veća, ali i dalje veliki broj robe, a prevashodno usluga, ne može da se plati na taj način. Frizeri, kozmetičari i piljari često ne primaju „plastični novac”, kao ni majstori za popravke i radove u kući. Ekonomisti bi rekli mikropreduzeća neće da prime plastiku, a objašnjenje je jednostavno – ona im se ne isplati zbog troškova koji idu na teret prihvatioca kartice. Konkretno, u primeru plaćanja računa karticom, kada je provizija značajno veća, iznos troškova, koji idu na račun primaoca kartice, prevaljuju se na onog koji plaća. U protivnom, zarada menjačnice bila bi manja.
Sve su to razlozi zbog kojih upotreba gotovine ne posustaje. Tu su i navike. Neko više voli keš, a neko ne voli da mu veliki brat vodi evidenciju o tome šta, kako i gde kupuje. Ali nije upotreba gotovine svuda ista i nema veze sa razvijenošću zemlje. U Holandiji se, na primer, 27 odsto vrednosti kupovine plaća gotovinom, u Nemačkoj 55 odsto, a u Austriji čak 67 odsto.
| Upotreba gotovine ustavno pravo Austrijanci razmišljaju o tome da plaćanje gotovinom proglase svojim ustavnim pravom. To je pre mesec dana predložila konzervativna Austrijska narodna stranka bivšeg kancelara Sebastiana Kurca, koji vodi kampanju za reizbor na izborima krajem septembra. „Korišćenje gotovine temeljni je uslov samostalnog života”, smatra bivši 32-godišnji kancelar, javljaju agencije.Predlog je omogućio krajnje desnoj Slobodarskoj stranci, koja je s Kurcom vladala, da podseti da je upravo ona prva predložila ustavni amandman za zaštitu plaćanja gotovinom. Socijaldemokrati su zatražili postavljanje više bankomata na selu i ukidanje naknada za isplatu gotovine koje traže neki operateri. |
Narodna banka Srbije (NBS) nema podatke koliko je kod nas upotreba gotovine, a koliko kartica.
– NBS po prirodi posla koji obavlja ne može da raspolaže podacima o korišćenju gotovine u trgovinskim radnjama, odnosno u prometu robe i usluga, s obzirom na to da te transakcije ne spadaju u pružanje platnih usluga od strane banaka i drugih pružalaca platnih usluga za razliku od kartičnih plaćanja i plaćanja čekom u trgovinama – kažu u NBS.
Kartice se najčešće koriste za kupovinu hrane, mešovite robe, lekova, odeće i slične robe u supermarketima, prodavnicama mešovite robe, specijalizovanim prodavnicama i apotekama (oko 50 odsto), zatim za plaćanje na benzinskim pumpama (14,17 odsto) i u restoranima (2,65 odsto). Ovi podaci NBS odnose se na promet upotrebom nacionalne platne kartice dinakard.
U 2018. godini obavljeno je 205,6 miliona transakcija platnim karticama na prodajnim mestima (POS terminalima), u vrednosti od preko 365 milijardi dinara. Poređenja radi, broj transakcija platnim karticama na prodajnim mestima u 2012. godini iznosio je 81,4 miliona, dok je vrednost tih transakcija iznosila 167 milijardi dinara.
Što se tiče kupovine robe i usluga preko interneta u dinarima, u 2018. godini realizovano je 2,8 transakcija kupovine robe i usluga preko interneta u dinarima, u vrednosti od preko 9,2 milijarde dinara. Poređenja radi, u 2012. godini realizovano je bilo 158.114 transakcija kupovine robe i usluga preko interneta u dinarima, u vrednosti od 878 miliona dinara.
U prvoj polovini 2019. godine obavljeno je 116 miliona transakcija platnim karticama na fizičkim prodajnim mestima (na POS terminalima), u vrednosti od 204 milijarde dinara. Kada su u pitanju plaćanja karticama na internetu, u navedenom periodu obavljeno je na domaćim internet sajtovima 2,9 miliona transakcija ukupne vrednosti 7,8 milijardi dinara.
Da li će, sada kada su posle donošenja Zakona o međubankarskim naknadama, pali troškovi za one kod kojih se kartice provlače, biti povećana njihova upotreba?
– Imajući u vidu da među bezgotovinskim platnim instrumentima značajno mesto zauzimaju plaćanja karticama, koja direktno zavise od obima prihvatne mreže na prodajnim mestima, upravo je sa ciljem podsticanja širenja te prihvatne mreže na predlog NBS u junu 2018. godine donet Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica. Cilj zakona jeste smanjenje troškova prihvatanja platnih kartica i povećanje broja prodajnih mesta na kojima je moguće platiti karticom, i to posredstvom snižavanja, odnosno ograničavanja međubankarske naknade, koja predstavlja najznačajniju komponentu trgovačke naknade. Snižavanjem međubankarskih naknada na nivo od 0,2 odsto od iznosa transakcija za debitne kartice i 0,3 odsto od iznosa transakcije za kreditne kartice stvoreni su preduslovi da se snize i trgovačke provizije, čime prihvatanje kartica postaje znatno povoljnije za trgovce, i to pre svega za male trgovce koji do sada nisu, usled visokih troškova, prihvatali platne kartice.
Ovakvim regulatornim izmenama u celosti je promenjen kartični ekosistem u našoj zemlji, odnosno fokus je sa pukog izdavanja kartica (što je do tog trenutka bio najisplativiji kartičarski posao) prebačen na izgradnju prihvatne mreže (postavljanje POS terminala) i u malim i srednjim trgovinama gde ti terminali nisu bili zastupljeni, zato što pre navedenih regulatornih izmena to nije bilo isplativo niti za banke (osim najvećih banaka), niti za srednje, a posebno ne za male trgovce, navode u centralnoj banci.
Kakav zakon o medjubankarskim naknadama , kada svaka banka drzi jos provizije iznad 1.6 i sl. ,a mi pricamo o 02.,03. % provizije . Ni jedna banka nije smanjila niti anira da smanji proviziju za placanje karticom. Navedite bar 1.banku koja se pridrzava tog zakona?