Kraj godine doneo je i promenu na lestvici najbogatijih ljudi sveta što ukazuje da tehnološki sektor više nije globalni investicionii hit
Naime, Elon Musk, prvi čovek vodećeg svetskog proizvođača električnih automobila Tesla uoči Božića prepustio je krunu najbogatijeg čoveka na svetu Bernardu Arnaultu, francuskom preduzetniku koji dolazi iz mnogo tradicionalnije branše – industrije luksuzne robe.
Prema podacima Bloombergovog indeksa milijardera, Arnault, suosnivač, predsednik i glavni izvršni direktor kompanije Loius Vuitton Moët Hennessy (LVMH), može se pohvaliti imovinom od 159 milijardi dolara dok Musk vredi 139 milijardi dolara.
Malo poznat
Novi poredak ukazuje koliko je tehnološki sektor ove godine prošao “bos po trnju” kada je reč o berzanskom poslovanju. Naime, podizanje kamatnih stopa dovelo je do snažne rasprodaje deonica tehnoloških kompanija, pa je konkretno Musk samo ove godine izgubio 132 milijarde dolara dok Jeff Bezos takođe donedavno najbogatiji čovjek sveta, zbog pada vrednosti Amazona ove godine poseduje 84 milijarde dolara manje i pao je na 5. mesto na lestvici najbogatijih.
Bernard Arnault preko svoje holding kompanije najveći je pojedinačni deoničar LVMH-a te ima najviše glasačkih prava. Inače, ovo nije prvi put da je Francuz na vrhu lestvice najbogatijih ljudi – Arnault je to bio i 2019, pa godinu kasnije te nakratko prošle godine.
Sa sedištem u Parizu, LVMH je globalni konglomerat koji pod svojim okriljem ima 75 brendova – od skupih pića, preko visoke mode do kozmetike. Među njima su neki od najpoznatijih modnih brendova u svetu, poput Bulgarija, Diora, Fendija, Givenchyja, i naravno, Louis Vuittona. Najstariji brend u LVMH-ovoj kolekciji je vinarija Chateau d’Yquem, osnovana još krajem 16. veka.
Prošle godine kompanija je ostvarila 64,2 milijarde evra prihoda, petinu više nego predpandemijske 2019. godine. Moda i kožne torbe učestvuju sa 48 odsto u prihodima grupacije. Ova najveća kompanija iz segmenta luksuzne robe ima više od 175.000 zaposlenih, a mreža prodajnih prostora broji čak 5.500 trgovina širom sveta.
Iako je vrednost deonica tokom ove godine pala za 7,8 odsto, što je Arnaultovu imovinu smanjilo za 18,9 milijardi dolara, LVMH je s tržišnom kapitalizacijom od 340,3 milijarde evra i dalje jedna od najvećih kompanija u svetu, ispred divova kao što su Mastercard ili Nestlé.
Inače, u poređenju s ostalim najbogatijim ljudima sveta, poput Jeffa Bezosa ili Billa Gatesa, Bernard Arnault nije previše poznatih izvan granica Francuske. Kako piše Deutsche Welle, u SAD-u je privukao pažnju tamošnjih medija 2019. kada je LVMH preuzeo čuvenog juvelira, kompaniju Tiffany za gotovo 16 milijardi dolara. U Nemačkoj je počeo da puni novinske stupce početkom 2021. kada je LVMH kupio kontrolni paket u Birkenstocku, iako je nejasno kako se taj proizvođač sandala uklapa u portfelj luksuznih brendova.
Inače, poduzetnički počeci Bernarda Arnaulta nisu sugerisali da će se baviti poslom kojim se danas bavi. Rođen u severnoj Francuskoj blizu granice s Belgijom, Arnault se nakon što je završio za inženjera zaposlio u očevoj građevinskoj firmi. Kompanija se kasnije fokusirala na nekretnine, a on je ubrzo postao njen prvi čovek.
U nišu luksuzne robe ulazi 1984. kada je preuzeo jedan propali biznis koji je uključivao brend Christian Dior i trgovine Le Bon Marche. LVMH je nastao 1987. spajanjem Louis Viuttona i Moët Hennessyja, a Arnault je šef upravnog odbora kompanije postao 1989. godine i tu je funkciju zadržao sve do danas.
Kupovina, pa modernizacija
Nakon što je preuzeo vodeću ulogu u kompaniji, Arnault je krenuo u veliku kupovinu, preuzimajući jedan brend za drugim. Većina njih u trenutku kada ih je kupio LVMH bila je loše poslovno vođena, sa zastarelom poslovnom strategijom.
Nakon preuzimanja Arnault je većinom modernizovao upravljanje te angažirao dizajnere mlađe generacije. “B.A”, kako ga zovu unutar kompanije, u tekstu modne kritičarke Suzy Menkes objavljenom 1999. u International Herald Tribuneu opisan je kao “Gospodar logotipova”.
Prema njenom sudu, iako je mnoštvo brendova “utopio” u korporativnu strukturu LVMH-a, svakom od njih ipak je omogućio određeni nivo nezavisnosti, svestan njihove jedinstvenosti, dok su istovremeno postali profesionalnije vođeni. Jedan od razloga uspeha LVMH-a je i globalna ekspanzija prodaje, primarno na Aziju, svoje najveće tržište, te potom SAD i Evropu. Jednako važno je i što je Arnault prepoznao značaj interneta i prodaje putem tog kanala.
Iako velika čak i u globalnim okvirima, LVMH je danas kompanija kojoj više odgovara pridev “porodica”. Svih petoro dece Arnaulta angažovano je u vođenju kompanije. Zanimljivo, taj model vođenja “prepisali” su i njegovi konkurenti, pa tako porodični upravljački kadar ima i kompanija Kering, ali i Richemont.
Analitičari stoga postavljaju pitanje što će biti kada se Bernard Arnault jednog dana povuče s čelne pozicije. Je li jedno od njegove dece predodređeno da bude naslednik ili će kompaniju podeliti na pet delova?
Ostavi komentar