Komšije još uvek nisu spremne za evro

Hrvatska planira ulazak u eurozonu početkom 2023. No neki finansijski stručnjaci, poput bivšeg člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke Otmara Isinga, smatraju da Hrvatska na to još nije spremna

Kao jedan od glavnih ciljeva hrvatske spoljne politike već godinama se, pored ulaska u Šengenski prostor, navodi i ulazak zemlje u eurozonu. Taj cilj bi se trebao ostvariti početkom 2023. za što Hrvatska ima i podršku Brisela. No ima nekih ekonomista poput bivšeg člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Otmara Isinga koji smatraju da bi ovaj ulazak bio prerano, piše Dojče Vele.

Nijedna zemlja trenutno nije spremna

Kako je rekao u intervju Frankfurter Algemajne Cajtung (FAZ) trenutno nijedna zemlja nije spremna za ulazak u eurozonu. "Ja trenutno ne vidim nijednu zemlju koja je dovoljno spremna za ulazak u eurozonu", rekao je Issing za FAZ povodom skorašnje dvadesete godišnjice uvođenja evra u opticaj 1. januara 2002.

- Ne može se reći da svaka nova članica evrozone nužno pridonosi slabljenju evra. No te zemlje moraju garantovati stabilnost. Nije dovoljno srediti se za venčanje i nakon toga se opet vratiti starim navikama, rekao je Ising koji je od 1998. do 2006. obnašao i ulogu glavnog ekonomista ECB-a i na toj funkciji u dobroj meri bio zaslužan za strateško planiranje uvođenja evra.

Poslednja je u evrozonu 2015. ušla Litvanij a trenutno ulasku osim Hrvatske stremi i Bugarska. Zapravo su prema ugovoru o članstvu sve članice Europske unije u trenutku kada ispune kriterije dužne prihvatiti zajedničku valutu. Od toga su zbog posebnih klauzula u ugovoru izuzete Danska i Velika Britanija, koja je u međuvremenu i izišla iz Evropske unije, piše Dojče Vele.

Heterogenost kao veliki problem za ECB

Ising smatra da je heterogenost članica eurozone a time i različita težišta kada su u pitanju interesi već sada veliki problem za ECB. On smatra da bi se guverneri nacionalnih središnjih banaka trebali držati zajedničkog kursa a ne slediti nacionalnu financijsku politiku.

Ising je obranio evro od optužbi da je njegovim uvođenjem sve poskupelo. "To vredi za dnevne potrepštine pa je zato i dojam takav. No kada gledamo izdatke koji troše najveći deo kućnog budžeta poput troškova za stanarinu ili grejanje, oni su ostali stabilni i nakon uvođenja evra", kaže Ising za FAZ.

Ising, koji je pre preuzimanje dužnosti u ECB-u istu funkciju izveo i u Nemačkoj centralnoj banci, je rekao kako se i tadašnja odluka da se na novčanice evra utisnu simboli koji nisu povezani s nacijama bila odluka koja se pokazala ispravnom. "Zamislite da su Francuzi hteli na novčanicu staviti Napoleona. Kako bi na to reagovale zemlje koje je Napoleon okupirao. Zato smo se odlučili za simbolični motiv mostova", priseća se Issing.