Dugo očekivano rešenje i pomoć od države je i ovog puta izostala. Umesto toga od zakonodavca stigla je preporuka kako olakšati otplatu kredita u švajcarskim francima. Glavna odlika ove preporuke je krajnje komplikovana matematika.
Naime, da bi korisnici kredita osetili bilo kakav benefit u svojim novčanicima, bankari moraju svakog meseca na dan dospeća aktuelne rate, odnosno na dan plaćanja rate kredita da primene korektivni faktor koji će rezultirati uštedom. I tako 3 godine, odnosno najmanje 36 puta!
Ušteda koja se ostvaruje ovakvim načinom obračuna se zapisuje negde sa strane, kumulira i čeka da prođe 3 godine, ovog puta bez ikakvih troškova i najvažnije, obračuna kamate, pa se onda otplaćuje u ratama koje su ne više od iznosa poslednjeg plaćenog anuiteta!
Ova posebna računica bi se zaista morala primenjivati svaki put na dan dospeća/plaćanja rate kredite, jer je u računici neophodan odnos EUR/CHF pri odobravanju kredita i odnos EUR/CHF pri naplati svake dospele rate, kako bi se izračunao korektivni faktor.
Da bi se izračunao korektivni faktor, uzima se odnos EUR/CHF pri odobravanju kredita, umanjuje za maksimum 8 odsto, čime se dobija obračunski odnos EUR/CHF.
Na dan dospeća/plaćanja rate kredita trenutni odnos EUR/CHF se upoređuje sa obračunskim odnosom čime se dobija korektivni faktor koji se primenjuje na trenutni kurs po kojem se rata kredita uplaćuje.
Na konkretnom primeru matematika kaže sledeće
01.06.2007. godine
Kredit 82.465 CHF (protivvrednost 50.000 eur)
Rok otplate 300 meseci
Kamatna stopa 4% godišnje
Kursevi na dan 01.06.2007.
1 CHF = 49.0601
1 EUR = 80.9148
Odnos EUR/CHF na dna 01.06.2007 = 1.6492
Iznos rate kredita 435,28 chf
Dinarski iznos rate 21.355
01.06.2013 .godine
Dospeće 60 rate kredita
Stanje glavnice 71.830,82 CHF (57.700 eur)
Odnos EUR/CHF 1.2449
Kursevi na dan 01.06.2013.
1 EUR= 111.61
1 CHF= 89.6467
Iznos početne rate kredita u dinarima 39.068 (protivvrednost 435,28 chf, odnosno 349,65 eur)
Iznos rate kredita nakon primenjene korekcije – korektivni faktor 0,82379 na današnji dan 358,58 CHF, prevalutirano u EUR 286,88 = za plaćanje u dinarima na današnji dan 32.145,27 dinara.
Ušteda za ovu jednu ratu kredita u odnosu na današnji kurs iznosi oko 6.922 dinara.
Da komplikovana matematika ne bi bila još komplikovanija potrudio se zakonodavac nudeći i gotovo rešenje u vidu excel kalkulatora koji računa ovu računicu, ali ostaje pitanje koliko banke žele i mogu da sistemski primene ovo rešenje kako bi se izbeglo ono što se godinama unazad ne praktikuje u vidu ručnih obračuna i dodatnog opterećenja prezauzetih bankara.
Vidi se da vam matematika nije jača strana, kada ne ističete glavnu stvar: u ovako "umanjenoj" rati, udeo ugovorene kamate ostaje isti, a smanjuje se udeo glavnice. Ovaj deo glavnice će vam biti dodat na ratu nakon tri godine. Za tri godine ide inflacija. A ko će tada moći da podnese toliko uvećanu ratu u dinarima?
O kakvoj uštedi pričate, kad taj iznos u CHF na današnji dan morate da vratite nakon tri godine?
Kao i uvek kada politicari uzmu stvar u svoj ruke, obecaju ovcama da ih nece sisati jer ce biti jaka zima, a kad zasednu otkriju da ce njima biti mnogo hladnije pa udari po sisanju sirotinje. Njima i ne treba krzno, jer su boze moj bili svesni sisanja jos kada su im ponudili krzno isti sisaci.
Mozda guvernerka i njena matematika stvarno mogu da dokazu da se kurs od 50 din za chf i danasnji kurs od 90 din razlikuju samo za 8 %. Sada nam predstoji ekspertska analiza sta je pesnik hteo da kaze i koliko je krzna hteo da ostavi ovcama da bi preziveli zimu. Svaka banka ce imati svog neprikosnovenog tumaca stilskih fgura guvernerke, pa kako s kome zalomi.
Al" nam ga popravi i pomoze da nam je samo malo krzna na kolenima ostalo da mozemo da klecimo i dalje molimo za zivot (Maratonci) Svaka cast guvernerko, sa platom od 5.000.-evra, lako je pametovati.
Samo jos malo da pojasnim vas primer. "Usteda" za tri godine je 76.7 chf x 36 meseci = 2761.2 chf. Ali za tri godine ce tacno za toliko biti uvecana glavnica tj. preostali dug kredita, u odnosu na situaciju kada se ne bi koristila ova "velikodusna" pomoc guvernerke. Pored toga korisnici ce dobiti jos jedan kredit u iznosu od 2716.2 ali na 3 godine.
Dakle, ova "pomoc" ce kostati 2716.2 * 2 = 5522.4 CHF.
"Pomoc" ce biti vracena u vidu 2 kredita od po 2761.2 chf, od kojih je jedan sa periodom otplate od 3 godine a drugi do kraja otplate kredita tj. period otplate je 25 - 6 = 19 godina.
PS.
1 juna 1013 u vasem primeru je 72 a ne 60 anuitet, osim ako niste racunali greskom 1. jun 2007 umesto 1 juna 2008.
Aman ljudi, organizujmo se, presavijmo tabak i tužimo banke po osnovu obligacionih odnosa. Vrana vrani oči ne vadi -što bi rekao naš narod.
Nikakva preporuka neće naterati banke da je primenjuju. Iako je zakon na mojoj strani meni EFG banka i dalje ratu kredita obračunava po svom prodajnom kursu a kredit sam dobila po srednjem kursu CHF.Ne pomažu nikakve žalbe ni njima niti NBS jer je pametnjaković koji je pisao zakon o zaštiti potrošača napravio propust u ovom delu a nama ostaje samo tužba. Sve bi ovo bilo jednostavno kada bi postojala PRAVNA DRŽAVA a dok ona ne zaživi ovaca za šišanje uvek će biti.
Mislim da je tekstom samo pokušano da se istakne nesvrsishodnost ovog nazovi rešenja i objasni da se kredit ipak neće vraćati po kursu po kojem je kredit odobren, kako su pojedini mediji preneli. S druge strane, veliko je pitanje da li će banke i prihvatiti ovu preporuku jer je ona samo preporuka a ne obaveza! Nijedno rešenje, pa čak i ono najlošije, nije rešenje bilo kog problema, ako je to samo preporuka.
Najveći paradoks svega je što se posle više meseci čekanja najavljenog rešenja, rešenje donelo samo par dana kasnije od objave odluke Ustavnog suda o ukidanju članova Zakona o parničnom postupku kojim su omogućene kolektivne tužbe - dakle nema više da se svi udružimo, presavijemo tabak i tužimo (što je logično), nego ajmo svako za svoj groš po delić pravde...
mi smo oduvek bili komplikovani,pa zar nije bilo lakse, da banke otpisu ono sto su uzeli od gradjana,kao i najbitnije da rate kredita obracunavaju po kursu po kojem su i plasirali kredit!
Sramotno i od strane NBS i Ustavnog suda. Banke ne pominjem jer one upravljaju sa njima. Ali najveća sramota je što se mi građani, konačno ne organizujemo i učinimo nešto i sprečimo ih da nam čine ovakve stvari. Pozivam sve na opšti bojkot banaka i neprihvatanje skandalozne preporuke NBS. Protestuje cela Evropa, samo mi u Srbiji ćutimo kao da je sve u najboljem redu.