Šta bi bilo da smo u jednom trenutku svog života doneli neku drukčiju odluku? Ovo je pitanje koje pojedinim ljudima često pada na pamet. Na njega niko nema odgovor, pa ni mi. Ali, znamo šta bi bilo da ste pre deset godina uložili svoj novac u nekog od (današnjih) giganata
Prethodnih deset godina u svetskoj ekonomiji obeležili su velika naftna kriza, kriza suverenog duga evrozone, carinski rat Kine i SAD, globalna pandemija, kratka, ali duboka recesija...
Kada se ovako pogleda, čovek bi rekao: sve gore od goreg. Međutim, period od prethodnih deset godina bio je poprilično dobar za investitore u globalno tržište akcija.
U vremenu o kome govorimo najbolje zarade donosilo je američko tržište akcija, koje je mereno najširim indeksom S&P 500 poraslo 225,4 odsto odnosno prosečna godišnja stopa rasta bila je 12,5 odsto. Indeks tehnoloških akcija ostvario je još veće zarade (rast od 341,5 odsto) uz prosečan godišnji prinos od 16 odsto.
Zarade na berzama poslednjih deset godina |
Sa druge strane, evropska tržišta su znatno lošije prošla u ovom desetogodišnjem periodu: nemačko tržište kapitala je donelo prosečan godišnji prinos od devet odsto, britansko pre svega usled Bregzita zaradu od tek 3,4 odsto.
Od velikih globalnih tržišta najslabiji prinos zabeležilo je kinesko tržište kapitala sa prosečnom godišnjom zaradom manjom od tri odsto.
Kada imamo sve ovo u vidu, odgovor na pitanje iz naslova je nešto bliži.
Kompletno rešenje dileme donosi nam Nenad Gujaničić, glavni broker berzanskog društva Momentum, koji je za Kamaticu izneo nekoliko zapaženih analiza, pre svih onu o budućnosti NIS-a, ali i o berzanskom trgovanju.
Kompanije iz kojih sektora su zabeležile najveći rast u protekloj deceniji?
- Ubedljivo najveći rast u proteklih deset godina doneo je IT sektor usled ubrzane digitalizacije i sve veće primene ove industrije u svakodnevnom životu. Prinos američkog IT sektora u zadnjih deset godina iznosio je oko 450 procenata, dok je zdravstvena zaštita donela zaradu od oko 270 odsto. Odličan rast od oko 251 odsto doneli su sektori koji nude neesencijalna dobra i usluge koja se više troše u vremenima privrednog rasta.
Koji sektor je najviše pao u istom periodu?
- Uprkos oporavku u tekućoj godini, energetika je zabeležila najslabiji prinos u posmatranom periodu. Usled velike krize na tržištu sirove nafte 2014-2015. godine te slične situacije za vreme pandemije, ove kompanije su donele prinos u desetogodišnjem periodu od oko 37 odsto. Slabu zaradu (prinos od oko 45 odsto) donele su i komunikacione usluge (telekomunikacije, mediji, industrija zabave...) koje su porasle oko 45 odsto, dok je sektor komunalnih usluga u istom periodu skočio oko 110 procenata.
Koliko bi danas imao novca neko je koje pre deset godina kupio akcije Microfosta? Koliko bi zaradio na njima, u smislu odnosa cena akcije tada/cena akcije sada?
- Microsoft je imao izuzetno plodonosno poslovanje u proteklih deset godina, naročito u drugoj polovini ovog perioda. Kompanija je u tom periodu iskristalisala poslovnu strategiju napuštajući pojedine neekonomične biznise i fokusirajući se u velikoj meri na cloud usluge. Akcije kompanije porasle su u ovom periodu 8,6 puta odnosno donele su investitoru prosečnu godišnju zaradu od 24 odsto. Faktički, hiljadu uloženih dolara pre deset godina u Microsoft danas bi vredelo 8,6 hiljada.
Da li može da se napravi procena koje kompanije bi, da se u njih uloži danas, mogle da donesu velike profite za pet ili deset godina?
- Nesumnjivo je da će trend digitalizacije biti dominantan i u narednom periodu, a pandemija je ove procese samo dodatno ubrzala. Teško je zamisliti da će za pet ili deset godina biti drugačija slika od aktuelne gde tržištem najvećih svetskih kompanija dominiraju tehnološki biznisi. Atraktivne bi mogle biti i delatnosti budućnosti poput električnih vozila i obnovljivih izvora energije, ali kao i kod svih biznisa koji se nalaze u žiži investitora valja povesti računa o njihovom vrednovanju koje veoma često na momente može biti precenjeno sa ukalkulisanim većim očekivanjima od realnih.
Da li postoji neka druga, nešto tradicionalnija grana privrede, pored IT sektora, koja bi mogla da raste u narednim godinama i u koju bi se možda isplatilo ulagati?
- Konzervativni investitori bi svakako svoje adute trebalo da traže u sektorima poput nekretnina, komunalnih usluga, komunikacionih usluga ili proizvodnje i pružanja esencijalnih dobara i usluga. Ovi sektori su najzahvalniji za ulaganje u periodima kada izostane privredna ekspanzija odnosno usledi negativna strana privrednih ciklusa. Nešto rizičniji sektori su finansije, industrija i proizvodnja i pružanje neesencijalnih dobara koji donose natprosečne prinose u uslovima pozitivne privredne konjukture odnosno rasta - zaključak je Nenada Gujaničića.
Ovakve i slične priče možete pročitati i u našem newsletter-u.
Ostavi komentar