Krajem 2016. godine Marko Stojić iz Bača zasadio je oko 700 sadnica leske na površini od 1,6 ha
Njegovi roditelji godinama su se bavili stočarstvom, ali on je odlučio da započne nešto novo, što bi moglo biti isplativije. Mnogi njegovi poznanici u tom periodu sadili su jagode, ali njemu to nije bilo primamljivo, te je razmišljao šta bi mogao da sadi na zemlji lošijeg kvaliteta, V, VI i VII klase. Tako je došao na ideju da zasnuje višegodišnji zasad, piše Agroklub.
Odlučio se za italijanske sorte kojima odgovara naše podneblje. Nije praktikovao gušću sadnju, sadnice su posađene u osam redova, razmak između centralnih redova je sedam, a između krajnjih je 4,5 metra.
- Zemljište na kome sam zasnovao zasad leske je VII klasa, te sam odmah morao da izbušim bunar. Iskoristio sam priliku kada je država podsticala mlade poljopivrednike i nabavio 13 solarnih panela - kaže Stojić dodajući da je 2018. godine postavio žičanu ogradu i tako zaštitio mlade sadnice.
Zasadio je šest različitih sorti, a pored osnovnih tu su i oprašivači, odnosno sorte koje cvetaju u povoljno vreme kako bi oprašile glavne.
Naredne godine usledilo je i prvo orezivanje, a on se opredelio za dve forme - nisko stablo u obliku vaze i u obliku žbuna. Zasad leske treba redovno održavati, štititi od bolesti, prihranjivati tako da su ulaganja iz godine u godinu povećavana. U početku je to bilo oko 100 evra, a kasnije od 500 do 800 evra, zavisno od godine i uslova za rast i razvoj.
Lesku, kako kaže, treba blagovremeno zaštititi od grinja, vaši i lešnikovog surlaša, kao i monilije koji mogu znatno da smanje rod i kvalitet. Tokom letnjih meseci obavezno je navodnjavanje obzirom da ova kultura ima plitak koren te je ova agrotehnička mera neophodna kako bi bilo formirano puno jezgro.
Prošle godine Stojić je, kako kaže, imao neočekivano dobar rod. Sa oko 700 sadnica u četvrtoj godini rasta bilo je oko 850 kg lešnika u ljusci.
- Ovo je bilo bolje od školskog primera, bio sam prezadovoljan, ali moram napomenuti da ja vodim računa o zasadu, ništa ne prepuštam slučaju, tako da nikada ne dovodim u pitanje ulaganja u hemiju, prihranu. Na tim stvarima neću da štedim - kaže Stojić, dodajući da je svaki žbun leske prihranio sa 350 grama mineralnog đubriva i sedam do osam kilograma pregorelog goveđeg đubriva.
S obzirom na to da još uvek nema poseban objekat za sušenje ploda, prošlogodišnji rod je sušio na promaji, pod krovom, u džakovima u kojim je bilo od sedam do 15 kg. Lešnik je krupan, zdrav, odličnog kvaliteta i polagano ga prodaje sa kućnog praga, a kako kaže korona je učinila svoje te je plasman smanjen.
- Ima ponuda za otkup, ali je neprihvatljivo da kilogram prodajem za manje od 5 evra - kaže Stojić dodajući da će njegov poslovni put narednih godina biti usmeren isključivo na kvalitet, a ne količinu proizvoda.
U tom pravcu su usmereni i planovi - kupovina mašine koja ima kalibrator, te selektuje plod lešnika koji dalje ide u krckalicu, a zatim u separator gde se odvaja ljuska i izlazi čist plod. Za veću proizvodnju potreban je i usisivač koji je tako konstruisan da odmah odvaja plod od nečistoće i pojednostavljuju proces skupljanja plodova.
Do sada je Marko Stojić uložio oko 20.000 evra, ima savremen sistem za navodnjavanje, atomizer, frezu, kosačicu i što je najvažnije, kvalitetan višegodišnji zasad koji garantuje posao i prihod na duže staze.
- Bilo bi lakše kada bi država više pomagala mlade poljoprivrednike, sitnije posede, jer jači postaju još jači, a sitniji još slabiji. Ne očekujem da se obogatim od prodaje lešnika, ali bih voleo da mojoj porodici to bude siguran dodatni prihod - kaže na kraju naš sagovornik.
Ostavi komentar