Šteta od 20 milona evra godišnje u proizvodnji voća zbog grada. Gubitak od dva miliona evra godišnje u proizvodnji kajsija zbog kasnog mraza. Bačenih 30 miliona evra godišnje u proizvodnji jabuka zbog previsokih temperatura koje uništavaju kvalitet ploda
Direktni gubici od 2,2 milijarde dolara tokom poslednje dve decenije zbog smanjenog prinosa kukuruza. Ovo su samo neke od procena koliko domaću poljoprivredu košta rast prosečne temperature izazvan klimatskim promenama.
Koliko košta domaće poljoprivrednike kada klimatolozi upozoravaju da su prosečne godišnje temperature u celoj Srbiji porasle od 1998. do 2017. godine za 0.5 do 1.5 stepeni, te da su od 2008. do 2017. rasle u proseku za više od 1.5, a u pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje i za 2 stepena Celzijusa?
Kada se naizgled tako mali porasti temeprature preračunaju u štete po poljoprivredu, taj bilans izgleda ovako. U periodu od 1994. do 2014. godine, direktne štete zbog smanjenih prinosa u ratarskim kulturama i to samo zbog učestalih suša iznosile su 4,6 miljardi dolara.
Najviše strada kukuruz
Ratarske kulture su najznačajnije za procenu negativnih uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, a pomenuta računica pokazuje da je u posmatranom periodu najviše stradao kukuruz, sa procenjenim direktnim gubicima od 2,2 milijarde dolara.
Štete su, međutim, znatno veće, budući da su ovakve procene iznete na osnovu analiza za samo 43% od ukupnog broja poljoprivrednih domaćinstava u Srbiji, navodi se u prošlogodišnjoj studiji „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“ Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP).
Najmanje gube plastenici
Štete u ratarstvu i povrtarstvu na otvorenom polju se kreću od umerenih do značajnih, jer su veoma promenljive od godine do godine. Ali ono što je, na žalost konstanta, jeste činjenica da se gotovo celokupna ratarska i deo povrtarske proizvodnje, poput uzgajanja pasulja, grašaka, krompira, crnog i belog luka, obavlja u uslovima bez namenski uspostavljenog sistema navodnjavanja.
Kao relativno umerene procenjuju se štete u vinogradrastvu, koje se kreću od 10% do 30% od uobičajene dobiti, dok su one najmanje u plasteničkoj proizvodnji, sa prosečnim gubitkom od oko 10% od uobičajene dobiti.
Cena kasnog mraza
Za razliku od pomenutih kultura, negativne posledice klimatskih promena je teže proceniti u voćarstvu. No i sa dostupnim podacima, računica je i te kako zabrinjavajuća, jer su ekstremno visoke temperature i suša najveće posledice klimatskih promena, a za domaće voćarstvo je karakteristično da se najčešće obavlja bez planskog sistema navodnjavanja. Pored toga, na kvalitet ploda i njegovu cenu utiče i pojava grada, kao i pojava kasnih prolećnih mrazeva.
Uzmimo za primer kajsije. Ako se u u Srbiji godišnje proizvede oko 23.000 tona kajsija, uz proseču cenu od 0,3 evra, dolazi se do vrednosti ukupne proizvodnje od oko sedam miliona evra. Uočeno je da se izostanak roda kod kajsije usled dejstva kasnog prolećnog mraza dešava svake treće godine, a u nekim rejonima i češće. Iz toga proizilazi da samo kod kajsije, problem kasnog prolećnog mraza godišnje nanosi štetu od preko dva miliona evra.
Zbog sve toplijih zima, kretanje vegetacije i kod drugog voća počinje sve ranije, pa će se dešavati sve veće štete od poznih prolećnih mrazeva i kada je reč o ekonomski značajnijem voću, kao što su šljiva, breskva, kruška i jabuka. U studiji se navodi da proizvodnja voća u Srbiji čini 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje, te da vrednost izvezenog voća zadnjih godina iznosi oko 500 miliona dolara.
Pojava grada uništi 20 miliona evra
Od ukupnih šteta prouzrokovanih vremenskim nepogodama, petina nastaje usled dejstva grada. Iz toga proizilazi da samo šteta od grada u proizvodnji voća može da umanji prinos i da smanji kvalitet ploda za oko 5 %. Na godišnjem nivou to iznosi u proseku oko 20 miliona evra.
Štete od povećanja letnjih temperatura koje izazivaju prestanak rasta i stvaranje ožegotina na plodovima, pojedinih godina iznose i preko 30%, a odnose se na smanjenje kvaliteta. Samo kod jabuke, čija je vrednost proizvodnje oko 100 miliona evra, štete uzrokovane visokim letnjim temperaturama, mogu iznositi i 30 miliona evra, navodi se u studiji.
U stočarstvu je, pak, najteže utvrditi kolike štete mogu nastati usled klimatskih promena, sem ukoliko one nisu fatalne po životinje. Naime, ustanovljeno je da toplotni talas sa ekstremno visokim temperaturama leti može stvoriti uslove koje, na primer, živina ne može da izdrži i da to uzrokuje pomor životinja. Takvih primera je bilo u Srbiji. Najčešće su štete indirektne, i mogu se ogledati u mlečnosti krava, ili slaboj tovnosti životinja, slaboj ishrani i slično.
Gubitak genetičkih resursa
Ipak, najveći gubitnik klimatskih promena je održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje. Mnoge autohtone sorte biljaka, kao što su futoški kupus ili somborska paprika postaju ugrožene vrste.
Isto se dešava sa autohtonim rasama životinja, poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, i zato ne mogu da istrpe sve značajnije promene klime. Pretnja od njihovog nestanka praktično znači da Srbija gubi svoje prirodne genetičke resurse.
Najveće klimatske pretnje po domaću poljoprivredu
Stoga su stručnjaci, na osnovu naučnih projekcija o budućim promenama klime u Srbiji, sačinili listu najvećih rizika po domaću poljoprivredu, kao i posledica po biljnu proizvodnju. Rezulati ankete koja je sprovedena za potrebe UNDP studije među više od 140 poljoprivrednika širom Srbije iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje, pokazali su da poljoprivrednici prepoznaju iste opasnosti od klimatskih promena koje su utvrdili i naučnici.
Najveći rizici od daljih kilmatskih promena prete nam od suša, visokih temperatura i pojave olujnih vetrova i grada. Sva tri problema označena su kao veoma značajna, a njihovo rešavanje, odnosno pokretanje mera prilagođavanja, kao urgentno. Najozbiljnija posledica sa kojom će se poljoprivrednici suočiti je smanjenje prinosa, zbog ekstremnih vremenskih uslova koji će uticati i na smanjivanje obradivih površina, kao i na lošiji kvalitet poljoprivrednog zemljišta.
Takođe, poljoprivrednicima prete i nove biljne bolesti, štetočine i korovi pristigli sa drugih kontinenata. To potvrđuje i podatak da je samo tokom poslednje decenije registrovano deset novih biljnih vaši.
Leta će trajati skoro pola godine
Ako Srbija ne uspe da zaustavi brzo povećavanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, klimatolozi predviđaju da će do kraja ovog veka srednja godišnja temperatura porasti za 4.3 stepena Celzijusa u odnosu na period od 1961. do 1990. godine.
To u prevodu znači da će u pojedinim delovima Srbije, naročito na jugoistoku zemlje, padavina biti znatno manje nego danas, a leta će trajati dva meseca duže nego sada. Klimatolozi procenjuju da ćemo imati više od sedam toplotnih talasa godišnje i prosečno od 20 do 30 vrelih dana više nego danas. Zato će se vegetacioni period produžiti za skoro dva meseca, a ekstremne suše javljaće se na svakih osam do deset godina.
Ostavi komentar