Visoke zarade banaka i loše stanje privrede uvek su aktuelne teme u Srbiji. I dok su zarade banaka bez obzira na sve i dalje enormno visoke, zahvaljujući visokim kamatnim stopama, naknadama i provizijama koje plaćamo za sve i svašta - šta je sa privredom?
Privreda je, čini se, iz godine u godinu u sve lošijem stanju bez obzira na pokušaje države da se koliko toliko stabilizuje. Investicije, neinvesticije, uzaludno potrošen novac, subvencije koje nisu ništa pokrenule neće skoro dovesti do boljitka privrede.
Istina, postoji par velikih privrednika koji se čvrsto drže i zarađuju bez obzira na krizu, ali velika većina jedva preživljava, odnosno beleži gubitke i odlazi u stečaj ili likvidaciju.
Na sve pozive da se ulaže u mali biznis, popularno preduzetništvo, većina ipak ostaje nema, jer pokrenuti bilo kakav biznis koji će omogućiti redovno plaćanje dadžbina državi uz minimalnu zaradu, tek toliko da se preživi, ipak nije tako lako.
A koliko banke "olakšavaju" posao privredi?
Ako pođemo od činjenice sa svaki preduzetnik ili privrednik posluje preko poslovne banke, jasno je i da svakog meseca za to plaća održavanje računa. I to verovatno najmanje u dve banke, jer skoro da više nema privrednika koji posluje isključivo preko jedne banke.Dakle, ukoliko imate otvoren račun u, na primer, najvećim domaćim bankama - Intezi i Komercijalnoj - evo koliko će vas to koštati.U Intezi ćete mesečno plaćati vođenje računa od 245 do 495 dinara, dok ćete u Komercijalnoj plaćati 390, odnosno 490 dinara u zavisnosti od usluge koje ste izabrali.
U Prokreditu je ovaj trošak skromnih 220 dinara, u Erste banci 300 dinara, dok se u Rajfajzen banci ova usluga plaća 500, 700, 900 ili 1.300 dinara opet u zavisnosti od paketa usluga.
Naravno, ovo nije sve, jer ćete svaki izvod koji se ponovo štampa opet platiti banci, isto kao i razne potvrde o primljenom nalogu, izvršenom nalogu, ostvarenom poslovanju po računu, pa ćete čak platiti i registraciju menica.
Ono što je svakako stavka koja izaziva najviše pitanja je naplaćivanje podizanja novca sa računa svoje firme. Dakle ukoliko želite da podignete svoju gotovinu, opet ćete platiti banci proviziju. I to ne malu.
Na svako podizanje novca sa računa svoje firme uglavnom ćete banci za tu uslugu platiti 0,5% iznosa koji podižete. Ovo je provizija za podizanje gotovine u novčanicama, dok su ove provizije za podizanje gotovine u kovanicama (koje vrlo često trebaju malim trgovcima) mnogo veće.
I ovde je računica jednostavna, ukoliko mesečno sa računa podinete samo 100.000 dinara u gotovini banci ćete ostaviti za tu transakciju 500 dinara.
I nažalost, nećete imati kome da se žalite.
Jer je ovo u potpunosti u skladu sa zakonskim propisima, konkretnije u skladu sa članom 37. Zakona o platnom prometu koji kaže sledeće - „Za obavljanje poslova platnog prometa u smislu ovog zakona, banka može naplaćivati od klijenta naknadu – proviziju za usluge, u skladu sa poslovnom politikom banke i ugovorom zaključenim sa klijentom“
Iako je isti zakonodavac, Narodna banka Srbije, u cilju zaštite korisnika finansijskih usluga doneo Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ovvaj zakon ima ograničenu primenu na isključivo fizička lica (ne i fizička lica koja imaju privrednu dobiti-preduzetnike), dok su svi zakoni koji regulišu i prate poslovanje privrede i dalje ostali u čuvenoj formulaciji „U skladu sa poslovnom politikom banke“.
Mislite li da kosta nesto obezbediti gotovinu i uslove za podizanje iste....G4S transport + exp + zaposleni + rezija
Smesno je sta i kakvu hajku pokusavate da pravite i da se nesposobnih politicara loptice prebacujete na Banke. Sto ne napisete kolika je marza u trgovinama brendirane robe od 25% - 400%? provereno! i to nije kradja? Da se razumemo, ne branim Banke, ne radim u njima i nemam nijednu akciju bilo koje Banke ali me nepravda izludjuje!
Ja sam hejter po vokaciji bez obzira na temu, ali je zaista smešno da pored svih troškova koje moramo plaćati bankama, plaćamo i podzanje sopstvenog novca! Da se razumemo, kao bivši radnik banke, odlično znam ovu tematiku, odnosno znam kako se paušalno određuju iznosi naknada i provizija koje mi korisnici plaćamo - po principu daj da uradimo reviziju planirane zarade iz biznis plana, aaa nismo dovoljno zaradili, ajde sad ispočetka, podiži naknade po malo da bi dostigli cilj. Jel to ispravno možda? Naravno da nije. Uostalom banke kada je privreda u pitanju rade sve u skladu sa zakonom jer je upravo nesrećni zakon kriv za raznorazne namete. I ako već spominješ marže, onda je realno da se zapitaš zašto su marže tolike - prvo i osnovno treba platiti svakog meseca državi namete, plate radnicima, provizije bankama i još nešto zaraditi. Iz ovoga naravno izuzimam konglomerate kojima dobro ide u svim situacijama, mislim da je priča ipak okrenuta ka nekome ko pokušava da obezbedi sebi egzinstenciju i ako uspe, još nekom mučeniku koji godinama čeka na posao!
A te iste banke ne kosta nista izgleda ako novac dizes u Nemackoj, Austriji, Americi... gde su pritom potrosacki krediti do 3% a ne 13% za EUR, a kamate na stednju 2,5% a kod nas 3,5% na EUR. Jadne nase banke, evo propadaju zbog "G4S transport + ext + ..."
A banke ne zaradjuju dovoljno raspolaganjem novca klijenata? Procedure i birokratiju su im smislili marsovci ili oni sami da bi mogli da opravdaju ovakve troskove? Na kraju krajeva, da postoji izbor da se posluje ili ne posluje preko banke, moglo bi da se prica da li je u redu ili nije, ovako se svodi na jos jedan monopol i na iznudjivanje novca. Ali dobro, tako smo birali ...