Koliko može da bude opasna negativna kamatna stopa?

Za berzanski uzlet u poslednja tri meseca među najzaslužnijima je neumorno štampanje novca u režiji američkih Federalnih rezervi. U sklopu kvantitativnog programa ublažavanja štampano je dodatnih tri biliona (tri hiljade milijardi) dolara u protekla tri meseca

U svom eksperimentu Fed je čak otišao toliko daleko da je počeo da kupuje (kroz ETF fondove) obveznice koje nemaju investicionu ocenu.

S obzirom na ogroman rast indeksa deonica u aprilu, maju i prvom tromesečju juna – tehnološki indeks Nasdaq, postavio je novi rekord i u utorak prvi put uzleteo iznad 10.000 bodova – čini se da Fed najavljuje otkup po primeru japanske centralne banke. Takođe, ne očekuje se da će Fed, kao i neke druge centralne banke (Švedska, Švajcarska, Danska, Japan, ECB), u kratkom roku uvesti negativnu kamatnu stopu. Verovatno bi to učinio u zaista ekstremnoj situaciji kada više ne bi imao na raspolaganju druga rešenja.

Ekonomista s Harvarda, Kenneth Rogoff, tvrdi da bi samo politika duboko negativnih efektivnih kamatnih stopa pomogla Sjedinjenim Državama. O tome svedoči i evropodručje, gde je kreditna aktivnost porasla od 2015. godine, kada su u ECB uvedene negativne kamatne stope. Banke su, barem u teoriji, prisiljene da odobravaju velikodušnije kredite uz negativne kamatne stope, jer moraju platiti zatezne kamate ECB-u za višak sredstava.

Manje kredita dovodi do slabijeg ekonomskog rasta

Na ovu temu je izvedeno prilično malo istraživanja, ali rezultati su različiti i nije moguće zaključiti deluje li negativna politika kamatnih stopa ili ne. Postoji dosta negativnih aspekata. Posebno kod štediša dovodi se u pitanje korisnost bankarskih depozita ako su kamatne stope negativne i njihovo podizanje gotovine posledično znači da su banke ostale bez značajnih izvora kredita. A manje kredita dovodi do slabijeg ekonomskog rasta. Istraživanja takođe pokazuju da banke, u želji za maksimiziranjem dobiti (njihove su marže izuzetno niske u situaciji negativnih kamatnih stopa), takođe daju pozajmice rizičnim kompanijama, što povećava rizik finansijske krize.

Da ne spominjemo probleme penzijskih fondova, koji u takvim situacijama izuzetno teško povećavaju imovinu, a potom su prisiljeni kupovati rizična ulaganja.