Česte su zabune građana oko toga koliko zapravo treba da plate svoje račune za struju, a najveće se stvaraju oko toga koliko treba da nam budu režije ukoliko uopšte ne živimo u stanu, ali postoji strujomer koji otkucava i stvara račune koji nisu baš realni
Čitaoci našeg portala mesecima se žale na svoje račune za struju jer su ponekad previše veliki, a nekad blizu nule. Poslednji u nizu nedoumica za plaćanje računa stvara situacija gde postoji stan u kojem ne živi niko, potrošnje gotovo i da nema, a račun je preko 1.000 dinara.
Jedan od čitalaca Nova.rs, koji stanuje na Dorćolu, obratio nam se i rekao da poseduje stan u kojem godinama niko ne živi, ali da je dobio račun za struju preko 1.000 dinara.
„Mi imamo taj stan, ali to mi je dao stric i trenutno u njemu niko ne živi. Zapravo, hoću da kažem da osim povremenog mog dolaska kako bih proverio da li je sve u redu, niko ne troši struju. Prilikom dolaska uključim sijalicu i to je me na kraju meseca košta 1.066 dinara“, rekao je naš čitalac.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
I zaista, uvidom u račun zaključili smo da je trošak energije iznosi 171 dinar. Nakon toga na osnovu raznih akciza i osnovica za obračun akcize dobija se iznos od 843 dinara, koliko iznosi zaduženje za obračunski period od mesec dana. Sve to stavara račun od preko 1.000 dinara.
Potrošači se često bune zbog ovakvih nameta jer kažu da njihova potrošnja ne može da „dobaci“ do 1.000 dinara ukoliko povremeno uključuje jednu sijalicu.
to je za sve gde je drzava polozila sape.tzv odrzavanje merila/vodo ili grejanje ili struja..
pa dokle vise zar onda nije duzna promeniti brojilo nakon 30 i vise godina...30x843x12 tako da odrzavanje strujomera kosta 303000 din za 30 godina ..u prevodu otplati se za 10 godina to tzv odrzavanje sata.. pljacka drzave kroz uspostavljanje monopola je enormna..
tzv tv pretplata od 299 din ili koliko vec koju uveliko placamo preko sbb telekpoma ili slicno je takodje nevidjena pljacka i to za sve nacionalne frekvencije..pitanje za 1 mil eura advokatima-postoji li nacin pokretanja ustavnosti i zakonitosti takvih pravilnika u drzavnim i bankarskim institucijama,jer i banke su institucije hteli ili ne hteli mi priznati.