Koliko još preduzeća čeka privatizaciju u Srbiji?

Na spisku preduzeća viđenih za privatizaciju je ukupno 50 matičnih brojeva, ali kupac se trenutno traži za tri –Jugoslovensko rečno brodarstvo, NIP „Borbu“ i Energo-zelenu, piše Forbes

U statusu pripreme i analize je preostalo 47 firmi. Većina, međutim, nije blizu javnom pozivu. I to iz različitih razloga. Što se Ministarstva privrede tiče, deluje da bi u potragu za kupcem ove godine, mogli da krenu u slučaju devet preduzeća. Forbes Srbija je istraživao ima li među njima vrednih zalogaja koji su nekako preživeli godine rasprodaje.

Prvi krug u gubitku

Na korak do oglasa su Prehrana iz Sombora, Bačka iz Sivca, Ivan Milutinović PIM, Lasta, Ribarsko gazdinstvo, Televizija Kragujevac, Progres, Jugoinspekt i Jat-apartmani Kopaonik.

Svi oni posluju u gubitku osim PIM-a koji ima veoma komplikovanu vlasničku strukturu i već je neuspešno oglašavana njegova prodaja. I za sve njih se traže kupci već neko vreme.

S druge strane, još uvek nije u planu prodaja Jumka, Simpa, Trajal korporacije, Energetike, Tigra i FAM-a, jer je u toku unapred pripremljeni plan reorganizacije. Prosvetu i Omoljicu koče zahtevi za restituciju, desetak firmi su sa teritorije Kosova i Metohije, a u nekoliko još živi društveni kapital.

Banje bez pomaka u sporovima

Na spisku firmi koje bi nekada, ali ne još, mogle da se bace u potragu za privatnim vlasnikom je i devet banja. Od prodaje ih, njih sedam, dele sporovi sa PIO fondom dok su dve postupak okončale, ali PIO nije upisao stečena prava. I sporovi kao da su zastali, kod većine se pravne radnje ne sprovode – godinama.

Vladan Vešković, sekretar Udruženja banja, kaže da je esnafski stav da ne treba privatizovati banje koje uspešno rade, već one koje otežano posluju: „Primeri u okruženju pokazuju da privatizacija nije dobro prošla po medicinu. Ne treba da se poredimo sa Slovenijom. Oni su privatizovali po drugom modelu, a investitori su dobili ogromna sredstva iz EU i to nije zanemarljivo. Oni su zapustili medicinu, ali sada hoće da je vrate“.

Uloga banja je ključna u rehabilitaciji građana Srbije. „Rehabilitacija u banjama je koštala do pre tri godine 1,75, pa 1,6, a sada oko jedan odsto ukupnog fonda zdravstvenog osiguranja. Priča da je rehabilitacija u banjama skupa ne stoji. Za tako mali novac naše ustanove na posao svakog meseca vrate između 8.000 i 10.000 ljudi“, napominje Vešković.

Prema njegovim rečima, privatni kapital je rešenje za banje koje loše posluju. Kao uspešne primere navodi Kuršumlijsku i Atomsku banju.