Koliko će Bregzit koštati Veliku Britaniju?

Ekonomija ove zemlje je već zabeležila negativne ekonomske posledice zbog referenduma o izlasku iz EU u 2016. godini jer su potrošači smanjili potrošnju, a kompanije obustavile investicije

Neizvesnost u vezi trgovinskih odnosa Velike Britanije s Evropskom unijom mogla bi da košta britansku privredu 4,4 milijarde funti do kraja godine.

Do kraja decenije ta cifra bi mogla da poraste do čak 15 milijardi funti, procenjuje u izveštaju međunarodna organizacija "Rend Jurop".

Poslednje vesti govore da Velika Britanija očekuje da će EU ponuditi Londonu sporazum o slobodnoj trgovini sličan onome koji ima s Kanadom, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab.

Rab je ponovio da bilo koji sporazum neće zahtevati veliko usklađivanje s pravilima bloka. Ovo je u više navrata ponovio i britanski premijer Boris Džonson.

Međutim, autori izveštaja osporavaju premijerova obećanja da će do kraja takozvanog prelaznog perioda, 31. decembra, zaključiti sporazum o slobodnoj trgovini u kanadskom stilu te upozoravaju da bi pregovori mogli da potraju budući da se Velika Britanija suočava s negativnim dugoročnim ekonomskim implikacijama ishitrenog dogovora.

A, te implikacije mogu ozbiljno naštetiti britanskoj ekonomiji. Naime, britanska ekonomija će beležiti rast sve dok ne budu ispregovarani detalji novih dogovora, do 2025. rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) mogao bi se smanjiti za 11 milijardi funti, a do 2029. čak za 15 milijardi funti ukoliko se ne postigne novi sporazum.

U "Rend Juropu" istovremeno upozoravaju da će se svako smanjenje BDP odraziti na veće troškove jer će država morati da se zadužuje, uz dodatni trošak godišnjih kamata od gotovo 1,3 milijarde funti do kraja 2020. godine i tri milijarde funti do 2025. godine.

"Rend Jurop" upozorava da insistiranje premijera Borisa Džonsona da neće produžiti prelazni period nakon 31. decembra ove godine moglo bi da dovede do rizika od Bregzita bez dogovora. Tada bi Velika Britanija bila suočena s nepovoljnim uslovima Svetske trgovinske organizacije (WTO), što bi dovelo do dodatnog rizika od carina i izvoznih kvota.

U izveštaju se ističe i da će britanske saveznike, posebno SAD, zabrinuti eventualno produženje prelaznog perioda jer to donosi neizvesnost.

O tome kako rizični politički potezi utiču na ekonomiju možda najbolje ilustruje i to da je britanska ekonomija već zabeležila negativne ekonomske posledice zbog referenduma o izlasku iz EU u 2016. godini jer su potrošači smanjili potrošnju, a kompanije obustavile investicije.