Koji naši gradovi su na "listi budućnosti Evrope"?

Vest da se više srpskih gradova i opština našlo na listi "Evropski gradovi i regioni budućnosti", magazina fDi, publikacije britanskog Fajnenšal tajmsa je prema ocenama ekonomista i poznavalaca prilika u ovoj oblasti rezultat rada na investicionoj klimi i podršci koju investitorima pruža država Srbija

Subotica

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović je ocenio za Tanjug da investitore najviše zanima efikasnost i efektivnost njihovih investicija.

"Zanima ih koliko su morali da investiraju, kako se prema njima ponašala lokalna i državna administracija i na kraju krajeva koliko su uštedeli i vremena i novca u tom procesu da bi postigli određeni rezultat", rekao je on.

Prema njegovim rečima, one koji vode računa o interesima srpske privrede, jeste to da su se pored Beograda na listi gradova budućnosti našli u svojoj kategoriji i Leskovac, Kragujevac, Šimanovci, Zrenjanin, Subotica.

Na listi FT "Evropski gradovi i regioni budućnosti" za 2024. godinu, Beograd je rangiran na visoko sedmo mesto u kategoriji velikih evropskih gradova kada je reč o ljudskom kapitalu, dok je Leskovac zauzeo čak prvo mesto kao najprivlačniji mikro grad za investitore po pitanju efikasnosti troškova.

Kragujevac je rangiran u kategoriji srednjih gradova na osmo mesto po efikasnosti troškova, a u kategoriji mikro gradova po efikasnost troškova Šimanovci su zauzeli četvrto mesto, Zrenjanin peto, a Subotica šesto mesto.

"To govori da investitori više ne idu pre svega ka Beogradu, Novom Sadu ili Vojvodini, nego da idu i u ostale delove Srbije, što znači da se dogodio i značajan pomak u investicionoj klimi i u onim delovima Srbije koje smo možda prepoznavali kao krajeve koji kaskaju sa svojim ekonomskim razvojem", ukazao je Vesović.

Kao najbolji primer na listi mikro gradova po pitanju efikasnosti istakao je Leskovac, grad prepoznat po tekstilnoj industriji.

"U poslednjih 10 godina dogodilo se nekoliko značajnih investicija u Leskovcu i to ne samo oblasti tekstila i farmaceutske industrije, već i u oblasti građevinske industrije. To je zbog izuzetne dostupnosti radne snage u tom gradu", objasnio je on.

Naveo je da je makroekonomska stabilnost i poslovanje u Srbiji u poslednjih 10 godina stabilno, kao i da je to doprinelo da država može više da investira u infrastrukturne projekte ne samo na nacionalnom već i lokalnom nivou.

"Leskovac je značajno investirao u razvoj svoje industrijske zone koja je postala spremna da primi brzu investiciju, da se ona realizuje, da im obezbede sve dozvole, kao i svi neophodni priključci, pre svega struja, gas, voda", rekao je Vesović.

Što se Kragujevca tiče, naveo je da je taj grad mesto velike inženjerske tradicije, prvenstveno u automobilskoj industriji, gde sada pored Stelantisa postoje i rade i mnoge druge inženjerske kompanije u metalskoj industriji.

Vesović je istakao da se Srbija do pre 10 godina bavila privlačenjem radno intenzivnih investicija koje zapošljavaju veliki broj radnika, dok danas pokušava da privuče visokotehnološke investicije, kompanije zapošljavaju manji broj radnika, ali donose tehnologiju, proizvode u koje se ugrađuje mnogo više znanja.

Direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED- u Dušan Vasiljević je za Tanjug istakao da ocene iz ove publikacije prepoznaju ono što prepoznaju i analize i izveštaji NALED- u prethodnom periodu, a to je da su se uslovi za poslovanje u našim opštinama i gradovima značajno unapredili u prethodnom periodu.

"Pozitivan aspekt je i to da smo mi i ranije imali naše opštine i gradove koji su bili plasirani na toj listi gradova budućnosti Evrope, ali ih nije bilo ovoliko kao sada, pošto se naših šest gradova i opština plasiralo među 330 gradova budućnosti Evrope", rekao je on.

Ocenio je da je to odraz svega što je zajedno urađeno u prethodnom periodu, od lokalnih samouprava koje su se našle na listi, do onih koji su im pružali podršku i naravno države koja je puno radila na stvaranju uslova za to.

Na pitanje da li ovo može da pomogne poboljšanju šansi za privlačenje novih stranih investicija, Vasiljević je rekao da može i istakao da potencijalni investitori vrlo vode računa o izveštajima Fajnenšal tajmsa, koji ima značajnu reputaciju.

"Potencijalni investitori veoma vode računa o tome koji se gradovi nalaze na toj listi, šta im je označeno kao prednosti, a šta kao nedostaci. Oni vide da ove godine imamo dosta gradova iz Srbije, pa je to znak da će se možda usmeriti na neke od ovih šest gradova i opština koji su na toj listi, a možda će im biti interesantni i neki drugi gradovi što je dobro i za te gradove i za našu zemlju", rekao je on.

Govoreći o tome šta bi u narednom periodu trebalo promeniti da bi se investiciona klima u Srbiji još popravila, Vasiljević je naveo da je reč o uslovima za rad, fleksibilnim uslovima za rad, odnosno oporezivanju zarada.

"Trebalo bi da uradimo mnogo više, da budemo prepoznati kao zemlja koja ima fantastične talente, ljudske potencijale, a to je jedan od segmenata u kojima se grad Beograd plasirao", istakao je Vasiljević.

On je dodao da će u narednom periodu, za razliku od ranijeg vremena kada smo vodili mnogo računa o tome kako da smanjimo nezaposlenost, zadatak biti da se obezbedi dovoljno radne snage za sve investitore koji mogu da budu zainteresovani da ulažu u Srbiju.

Vasiljević je posebno ukazao na značaj reazvoja infrastrukture i naveo da su svi gradovi koji su dobro prošli na ovoj listi u prethodnom periodu dosta dobro opremljeni infrastrukturom, kako putnom tako i elektronskom.