Od ovog januara na snazi su poreske olakšice koje bi trebalo da pospeše zapošljavanje u 2020. godini. Povećan je i neoporezivi deo zarade i za pola procenta smanjen doprinos za penzijsko osiguranje. Samo po tom osnovu budžet se odrekao prihoda od 13 milijardi dinara.
Nadležni kažu da su stabilne finansije omogućile da država na taj način uloži u poboljšanje privrednog ambijenta.
Za radnika zaposlenog u ovoj godini, poslodavac će imati olakšicu naredne tri godine. U ovoj, doprinose uopšte neće plaćati, do treće godine olakšica će pasti na 85 procenata, dok će se za porez na zaradu kretati od 70 do 60 odsto. Uslov je da je radnik bio nezaposlen u prošloj i do aprila ove godine, ili student koji je u međuvremenu diplomirao.
"Da se na neki način olakša, pre svega privredi da privreda može lakše i brže da posluje, a s druge strane, da imamo određene efekte koji se tiču novog zapošljavanja" kaže državni sekretar Ministarstva finansija Slavica Savičić.
S iskustvom od tri decenije poslovanja, jagodinski privrednik nema dilemu u šta će potrošiti novac koji neće morati da uplati državi. Za ulaganje u proizvodnju potrebni su, kaže, dodatni podsticaji."Ovo je s jedne strane dobro što će eventualno moj radnik, ili zaposleni uposlenici imati neku povišicu minimalca", ističe vlasnik preduzeća "Feman" iz Jagodine Miodrag Nikolić.
Dok je rezutat povećanja neoporezivog dela zarade i smanjenja stope doprinosa merljiv, efekat ostalih poreskih olakšica znaće se krajem godine. Procene na osnovu kojih su mere preduzete, ukazivale su da bi uz takvu pomoć do posla moglo oko pet hiljada ljudi.
"Ne bih pričao o ciframa, bojim se da bih rekao nešto što bi delovalo mnogo više od te cifre koju ste vi rekli, a verujem da će biti tako", naglašava ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
I u slučaju da takvo zaposlenje traje koliko i olakšica, struka smatra da će to dati dobar rezultat."Uvek postoji rizik da će neko posle tri godine da otpusti, međutim, neko ko ima iskustvo sigurno je na tržištu rada u prednosti u odnosu na nekog ko nema iskustvo i ko tri godine ništa nije radio. Najopasnija stvar, a to su mnoge studije pokazale, je odsustvo sa tržišta rada", kaže ekonomista Goran Nikolić.
Zbog slabe pokretljivosti nezaposlenih i nedovoljnog interesovanja za prekvalifikacije, Nacionalna služba za zapošljavanje će u ovoj godini najviše pažnje posveti toj meri, za šta je obezbedjeno 3,7 milijardi dinara. Uz strožu kontrolu obuka, rezultat će biti meren isključivo brojem zaposlenih polaznika.
Ostavi komentar