Jedna od najvećih briga zaposlenih roditelja je ko će i na koji način čuvati njihovu decu dok su oni na poslu
Širom planete to uglavnom čine predškolske ustanove plaćene za čuvanje dece, ali one nisu svuda ni jeftine ni kvalitetne. Ipak, ima i svetlih primera.
Na prvom mestu Blumbergove liste takvih primera nalazi se Island, koji troši skoro 1,8% svog BDP-a na jaslene i vrtićke ustanove, odnosno na institucije koje se bave ranim vaspitanjem i obrazovanjem. Rezultat ovih ulaganja je velika dostupnost ustanova koje čuvaju decu, po izuzetno niskim cenama. Zbog toga Island beleži izuzetno visoku zaposlenost žena (82%), dok se u nekim drugim zemljama dešava da jedan roditelj mora da da otkaz kako bi čuvao decu, jer mu se to više isplati. To je sve češći primer u SAD gde radi 68% žena.
Budući da država značajno dotira predškolske ustanove, islandski roditelji troše tek oko pet odsto svoje zarade na plaćanje čuvanja dece. Poređenja radi, u Sjedinjenim Američkim Državama, koje odvajaju samo 0,3% svog BDP-a za ove usluge, roditelji za čuvanje dece izdvajaju skoro 19% svoje zarade.
Iza Islanda na pomenutoj listi nalaze se Estonija, Nemačka, Kanada i Novi Zeland. Sve ove zemlje ulažu velike svote novca za predškolske ustanove, kako bi roditelji mogli bez brige da se posvete svom poslu. To nije slučajnost budući da je jedno kanadsko istraživanje pokazalo da svaki dolar uložen u čuvanje dece ekonomiji donosi 2,8 dolara kroz rad njihovih roditelja.
Ostavi komentar