Jaz između radnika i onih na najvišim pozicijama u kompanijama veći je nego ikada. Razlog tome je to što su tokom pandemije oni "sa dna lestvice" ulavom gubili, a oni na vrhu dobijali još više
Sveobuhvatno istraživanje 200 najplaćenijih rukovodilaca javnih preduzeća koje je za Njujork Tajms sproveo Ekuilar, konsultantska firma specijalizovana za obeštećenja, otkrilo je neke od najvećih plata i pokazalo da se jaz između izvršnih direktora i svih ostalih povećao tokom pandemije.
Aleksander Karp, C.E.O. kompanije Palantir, koja se bavi eksploatacijom podataka, koja više od polovine svojih prihoda ostvarila preko državnih ugovora, bio je najplaćeniji izvršni direktor uz zaradu od 1,1 milijarde dolara.
DorDaš, kompanija koja se bavi dostavom hrane, čije je poslovanje abnormalno poraslo tokom pandemije, isplatila je svom C.E.O.-u Toniju Ksu, zaradu u iznosu od 414 miliona dolara. Ova ogromna zarada popela ga je na drugo mesto liste.
Treći, sa nadoknadom u iznosu od 370 miliona dolara, bio je Erik Vu iz kompanije Opendor, digitalne platforme za prodaju nekretnina koja je poput DorDaš-a, postala javno preduzeće tek prošle godine.
Na osnovu stotina prijava kompanija, istraživanje je pokazalo da se samo 13 ženskih izvršnih direktorki našlo među prvih 200 na listi. Najbolje plasirana je dr Lisa Su, izvršna direktorka kompanije Advanced Micro Devices koja se bavi proitvodnjom računarskih čipova. Njena zarada je 40 miliona dolara godišnje što je dovelo do 40. mesta.
Nepremostiv jaz
Jaz između rukovodilaca i ostalih zaposlenih je takođe porastao. Naime, prema anketama izvršni direktori primili su 274 puta veće plate od svojih zaposlenih, što je na desetine puta više u poređenju sa prethodnom godinom kada iznos njihove zarade bio veći za „svega“ 245 puta. Takođe je i vidljiva razlika u procentima uvećanja plata u globalu, te su tako direktorima plate skočile za 14,1 odsto u poređenju sa 2019. godinom, a radnicima za svega 1,9 odsto.
„Dok su Amerikanci navijali za radnike koji održavaju našu ekonomiju, korporativni odbori su bili zauzeti smišljanjem načina da opravdaju za pumpanje svojih plata”, rekla je Sara Anderson, direktorka za globalnu ekonomiju na Institutu za političke studije.
Sami sebi kreiraju nagrade
Ono što mnogi tumače kao iskorišćavanje sistema poslovanja je to što se mnogi koroporativni direktori zalažu za isplatu po učinku, što ih dovodi u položaj u kome mogu da naplaćuju svoj rad i po nekoliko puta više od realne tržišne cene.
„Oni toliko naglašavaju nagrade za kapitalne performanse i zanemaruju koliko su velike. To je jedan od glavnih krivaca za kontinuirani rast plata izvršnih čelnika tokom decenija“, rekao je Mišel Varner, direktor istraživanja u CtV Investment Grupi.
Jedan od primera takve „nagrade“, jeste ona koji je dobio Brajan Češki, izvršni direktor Airbnb-a, u iznosu od 120 miliona dolara, čime se pozicionirao na osmo mesto Ekuilarove liste.
Ipak, on je za razliku od svojih kolega magalomana najavio da će celokupan iznos nagrade donirati.
Akcionari nemaju mogućnost da spreče kompanije da dodeljuju bogate pakete kao nadoknade čelnicima, te oni od 2011. godine mogu samo da izraze ne slaganje sa takvom odlukom. To se dogodilou Starbaksu i Dženeral Elektriku ove godine.
Ono što je zanimljivo jeste to su Palantir, DorDaš i Opendor tek prošle godine započeli sa trgovanjem na berzi. Sve tri kompanije su prijavile velike neto gubitke i njihove akcije imaju izuzetno malu vrednost. Ipak, odbori sve tri kompanije isplatile su svojim izvšnim direktorima ogromne finansijske nadokande.
Slučaj „Amazon“
Do sada su se direktori Amazona retko pojavljivali na rang listima izvršnih direktora sa najvišim platama, jer je Bezos, njegov osnivač i jedan od najbogatijih ljudi na svetu zbog svojih oko 170 milijardi dolara udela u kompaniji, retko koristi isplaćivanje zaposlenih ovakvim metodama. Njegova plata kao izvršnog direktora u iznosu od 1,7 miliona dolara je 58 puta veća od prosečne plate zaposlenih, što je relativno niska razlika u poređenju sa drugima.
Ipak, prosečan radnik u Amazonu, prošle godine je zaradio 29.007 dolara, što je znatno manje od 80.833 dolara koliko prosečno dobija njegov kolega u nekoj drugoj firmi. Tako da mnogi navode da je plata prosečnog radnika niska, upravo zbog toga što Bezos ne koristi nadoknade.
Štaviše, Amazonova srednja zarada porasla je za samo 159 dolara od 2019. godine, iako je kompanija izuzetno dobro poslovala tokom pandemije, zabeleživši snažan rast prodaje i profit od 84 odsto.
Prosečna plata zaposlenih u Sjedinjenim Državama, u kojoj je tri četvrtine ove kompanije, prošle godine porasla je na 37.930 dolara, sa 36.640 dolara u 2019. godini.
„Od 400.000 zaposlenih koji su se pridružili Amazonu 2020. godine, 60 odsto sada zarađuje više nego na prethodnim poslovima, a 45 odsto je bilo nezaposleno pre nego što se pridružilo kompaniji“, rekli su iz kompanije.
Ostavi komentar