Aktuelnost teme visine kamatnih stopa u Srbiji, čini se, nikad ne prolazi. Razlog je jednostavan. Srbija je tržište gladno novca, a novac koji „kupujemo“ od banaka ima svoju cenu. I to - ne tako malu cenu.
Skupe bankarske proizvode nekako smo i plaćali svih ovih godina jer su nas bankari do skoro nagrađivali u vidu visokih kamatnih stopa na štednju koje su, naročito kada se osvrnemo na region i Evropu, bile na zavidnom nivou.
Danas, međutim, kada su visoke kamate na štednju stvar prošlosti skupi krediti i bankarske pozajmice i dalje su gorka realnost klijenata domaćih banaka.
Najskuplja kategorija pozajmica koju koristimo je dozvoljeni minus i to sa prosečnom stopom od 34,31 odsto, dok su nešto jeftinije kreditne kartice sa prosečnom kamatom od 23,09 odsto.
Kada uporedimo ove podatke sa statistikom iz prošle godine, videćemo da su kamatne stope na ove proizvode čak poskupele u proseku za jedan odsto.
I Narodna banka Srbije je nadavno bila primorana da reaguje objavivši da je “neprihvatljivo da banke preko visokih kamata pokušavaju da nadoknade druge gubitke uzrokovane nenaplativim kreditima, odnosno lošim procenama i rizičnim plasmanima“.
Neprihvatljivo za NBS ili ne, međutim, banke nisu reagovale i visoke kamate su i dalje tu.
Stambene kredite u dinarima banke nam nude po prosečnoj stopi od čak 16,95 odsto, dok je za evre kamata 4,94 odsto. Kod potrošačkih kredita u dinarima prosečna kamatna stopa se kreće od 16,88 do čak 27,64 odsto u zavisnosti od rokova otplate, odnosno kod kredita u evrima od 5,31 do 7,92 odsto.
Za kategoriju ostali krediti (u ovu kategoriju se svrstavaju keš krediti) u dinarima prosečna kamatna stopa se kreće od 18,55 do 20,81 odsto, odnosno kod kredita u evrima od 9 do 11,62 odsto.
Iako zvanična statistika kaže da je došlo do pada u stopama kod stambenih, potrošačkih i ostalih kredita, u poslednje vreme kamatne stope i na ove proizvode rastu, a to je najviše primetno kod stambenih kredita.
Svaki put kada predstavnici države i bankari pokušaju da objasne fenomen kamatnih stopa u Srbiji to objašnjenje je po pravilu - nizak kreditni rejting zemlje, politički rizik, visina inflacije, zaduženost, odnosno prezaduženost države.
Uz sve ovo neizostavno je I opravdavanje bankara kako su, zbog male štednje u dinarima, prinuđeni da se zadužuju u evrima u inostranstvu što dodatno poskupljuje cenu kreditnih proizvoda.
Istina je da je cena zaduživanja banaka u inostranstvu i dalje skupa, ali ako uzmemo u obzir da je stopa inflacije prošle godine bila veoma niska, te da je refentna stopa NBS pala na jednocifrenu, što bi trebalo da bude bitan uzročnik smanjenja kamatnih stopa - rezultat je izostao.
Pored toga, razlika između kamatnih stopa po kojima se banka zadužuje i onih koje plaća na primljenu štednju građana koju koristi za plasmane i kamatnih stopa po kojoj banka prodaje svoju usluge dovodi do visokih zarada bankarskog sektora.
Kada uporedimo cene proizvoda u bankarskom sektoru u regionu i Evropi sa našom zemljom - jedini mogući zaključak je da je bankama i dalje dozvoljeno da same kroje nivo svoje zarade.
Iako smo do skoro bili apsolutni pobednici i u kategoriji kamatnih stopa na štednju, više nije tako. NBS je svojim konstantnim apelima ove stope dovela do njihovog pada i drastične razlike, što opet povećava zaradu bankarskog sektora.
Evo kako danas stoje stvari kada su u pitanju kamate na štednju.
A nekada je bilo ovako, pokazuju podaci iz decembra 2012. godine.
Bez obzira na najavu Narodne banke Srbije da će ispitati zaradu banaka po osnovu kamata, na dnevnom redu u Srbiji još uvek se nisu našli pozitivni primeri iz zemalja regiona i Evropske unije u kojima su ograničene visine maksimalnih kamatnih stopa na kredite.
U sadašnjem Zakonu o obligacionim odnosima zabranjuje se zelanašenje, ali zakonom nigde nije definisan nivo kamatnih stopa koji se može podvesti pod ovaj termin. A zakonski propisi su jedino što štite građane Srbije.
Dok se na ovom planu nešto ne promeni, bilo tržišnim delovanje banaka, bilo odlukama zakonodavca, građani Srbije, klijenti banaka, ostaju pobednici u kategoriji plaćanja skupih bankarskih proizvoda.
ja bih zamolila narodnu baknu srbije da svim bankama nalaze da se stambeni krediti placaju u protiv vrednosti evra po srednjem kursu nbs na dan uplate rate...bilo bi lakse za sve nas i lakse,,,, ja sam korisnik kredita alphe banke i svaki mesec na dan kada treba da platim ratu moram da pozovome filijalu da bi mi rekli cenu valute u vrednosti dinara na taj da n da platim... mislim da tu nesto nije u redu , pistala sam dir. filijale i on mi je odgovorio da tako pravila nalazu inace otvaram sajt njihov na taj dan i kursna lista te banke i ono sto mi oni kazu nije isto ni sa srednjim ni prodajnim ... inace ja placam po prodajnoj te banke ... apelujem na narodnu banku srbije da utice na sve banke da nam stambene kredite zaracunaju po srednjem kusru nbs... time bi ste nam olaksali puno inace svaki tri meseca kamata je u porastu a i evro takodje.... u ovoj drzavi inace smo pogodjeni mi gradjani koji smo radi 30 god. pa i vise zajdo sa bracnim drugom a da nismo dobili stan , a sto je jos i gore nama se pvrih god. rada iz licnog dohotka obilo za stanoe a da ikada ih nismo i doili je drzava nesto preduzela bar da nam omoguci laksanje ri kupovanu stana. u ovoj prici pola verovatno su gradjani srbije .... nek se oglase svi oni koji misle iso i kome je skracen stan u tom periodu a sad od bedne penzije placamo visoku cenu za krov na glavom.... ozdrav.
Ja bih ipak imao primedbu na pametovanje stručnjaka na ovu temu..
Neka nama laicima ,koji smo prinudjeni da se obraćamo bankama daju neke korisne savete
A ovo o nekim statistikama nama nije apsolutno zanimljivo
Šta me briga za EU i ostale države u okruženju...Živim ovde i molio bih neki savet,kako da se izbegne ova državna i bankarska samovoja
Uvek postoji neki savet.
.Banke i treba da postoje ,ali da su sa sluhom za gradjane
Pozdrav