Potraga za poslom nikad nije bila laka. U vreme korone sve je - pa i to, postalo još teže. Istraživali smo u kojoj meri je pandemija imala uticaj na tržište rada u Srbiji
Prema podacima sajta Poslovi Infostud, u godini za nama raspisano je 41.902 oglasa za zaposlenje ili 14 odsto manje nego 2019. godine.
Sa druge strane, povećan je broj onih koji su bili u potrazi za prvim ili novim poslom za četiri odsto, na 228.200. Takođe za razliku od 2019, u 2020. godini povećao se i broj prosečnog konkurisanja koji iznosi 83.
"Kao novine u poslovanju usled epidemioloških mera akcenat je stavljen na rad od kuće, a na listi najtraženijih zanimanja našle su se pozicije poput prodavaca, kurira/dostavljača, ali i radnika u kontakt centrima", navode sa sajta za zapošljavanje.
Ozbiljne posledice
Iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) poručuju da se tržište rada u Republici Srbiji, usled aktuelne pandemijske krize izazvane virusom kovid 19 kojim su pogođene sve zemlje, kontinuirano prilagođava novonastalim okolnostima.
"Pojedini sektori pretrpeli su ozbiljne posledice usled nemogućnosti poslovanja: najviše turizam, delovi trgovine, ugostiteljstvo, hotelijerstvo, putnički saobraćaj i slično, pa je u tim oblastima bilo i najviše otpuštanja radnika. Sa druge strane, pojedine delatnosti su zabeležile i dinamičnije poslovanje i povećanu tražnju za radnicima: na primer, farmaceutska industrija, prehrambena trgovina, proizvodnja zaštitne opreme i dezinfekcionih sredstava", kažu za naš portal.
Na pitanje koje grane su "procvetale", u NSZ kažu da je zabeleženo da poslodavci koji se bave uslužnom delatnošću, prodajom i slično, s obzirom na to da se sve više promoviše elektronska (onlajn) trgovina i usluge, uvećavaju svoje aktivnosti i poslovanje, naročito u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija.
"Svoje aktivnosti i poslovanje usmeravaju na povećanje pružanja onlajn usluga, dostave/distribucije proizvoda, kupovine i prodaje robe i usluga putem interneta", navode.
Slično pokazuje i analiza sajta Poslovi Infostud.
"Na vrhu top liste najtraženijih oblasti su se i u 2020. godini našli trgovina/prodaja, IT, mašinstvo, administracija i elektrotehnika, magacin, građevina, transport i pozivni centri. Kada govorimo o pojedinačnim radnim pozicijama najveću mogućnost za zaposlenje u prošloj godini imali su prodavci, komercijalisti, magacioneri, vozači i telefonski operateri", kažu.
Deficitarni kadrovi
IT oblast je i dalje vrlo deficitarna, te je tako poslodavcima teško da nađu kvalitetnog kandidata naročito srednjeg ili višeg senioriteta, napominju sa sajta za zapošljavanje. Pozicije koje su IT poslodavcima u 2020. godini bile najpotrebnije su JavaScript Developer, Java Developer, IT Help Desk, .Net Developer i PHP Developer.
"Kada govorimo dalje o deficitu kadrova, na tržištu rada u Srbiji nedostaju i mnoga zanatska zanimanja poput frizera, kuvara, automehaničara, stolara/tesara, bravara i magacionera. Za ovim zanimanjima po podacima sajta Poslovi Infostud već godinama vlada veća ponuda, nego što postoji potražnja", dodaju.
Kako ističe menadžer za odnose sa javnošću pomenutog sajta, Miloš Turinski, među novinama koje je aktuelna pandemija donela treba napomenuti i to da konobari u Srbiji više nisu deficitarno zanimanje.
U navedenih skoro 42.000 oglasa za posao koliko ih je bilo u 2020. godini, primećuje se veća potražnja za kandidatima sa srednjom stručnom spremom - čak 60 odsto. Visoka ili viša škola je tražena u 29 odsto raspisanih oglasa, a master svega 8 odsto. Nasuprot tome broj kandidata koji su bili u potrazi za poslom u većoj meri čine visokokvalifikovani ljudi (50 odsto), dok je samo četvrtina njih ima srednju stručnu spremu.
"Svaki četvrti kandidat koji je konkurisao putem našeg sajta ima više od 10 godina radnog iskustva, dok 20 odsto čine kandidati koji imaju između 5 i 10 godina iskustva. Oni koji su bili u potrazi za svojim prvim radnim mestom i koji su bez radnog iskustva čine 10 odsto", preciziraju.
Budućnost tržišta rada u "novoj normalnosti"
"Teško je predvideti kako će se tačno stvari dalje razvijati, ali ono što je neminovno jeste da se ide u pravcu digitalne pismenosti i to u svim sferama tržišta rada. Slanje mejlova, rad u programima, video-sastanci - sve je to postalo neizostavan deo posla za mnoge, naročito tokom pandemije", kaže Turinski.
Prema njegovom mišljenju, rad od kuće mogao bi da se zadrži kao praksa i nakon borbe sa pandemijom, ali pretežno kao vid beneficije.
Procena Nacionalne službe za zapošljavanje je da će i u narednom periodu najveće šanse imati lica za zapošljavanje u uslužnim delatnostima, trgovini, stolarskim delatnostima, zavarivači, kao i oni u oblasti građevine (građevinski radnici), drumskog saobraćaja, medicinari, profili iz oblasti elektrotehnike i elektromehanike, operateri na CNC mašinama i higijeničari.
"Isto tako, očekujemo porast potražnje u oblasti informacionih tehnologija, s obzirom na to da se sve više promoviše elektronska (onlajn) trgovina i usluge, poslovi na pakovanju i dostave robe", kažu.
Kako preciziraju, tokom pandemije, na osnovu prijavljenih potreba koje su poslodavci dostavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje, radi obezbeđivanja potrebnog kadra, uočeno je da je povećana tražnja za zanimanjima iz delatnosti medicinara (medicinska sestra-tehničar, medicinska sestra-vaspitač, doktor medicine specijalista-pedijatar, negovateljica, spremačica prostorija u kojima se pružaju zdravstvene usluge, vozač kola sanitetskog prevoza), potom u oblasti vaspitanja i obazovanja (nastavnici, profesori, predavači), te građevinski radnici (najviše rukovaoci građevinskim mašinama), prodavci u maloprodajnim objektima, radnici na pakovanju proizvoda - pakeri, a traženi su bili i radnici u oblasti tekstilstva (šivači), higijeničari, negovatelji.
"Za navedene profile, za koje je zableženo da poslodavci prijavljuju potrebe Nacionalnoj službi za zapošljavanje, očekujemo sličan trend i u narednom periodu", ističu.
Treba li razmišljati o prekvalifikacijama?
Menadžer za odnose sa javnošću sajta Poslovi Infostud naglašava da su ljudi u našoj zemlji neretko "ušuškani" u stečene pozicije i znanje.
"Neophodno je da se stalno uči kako bi se održala konkurentnost. U tom smislu prekvalifikacije jesu poželjne i treba uvek gledati šta se traži, a to trenutno nisu samo menadžeri i slična zanimanja kao što je ranije možda bio slučaj, naprotiv - zanatske profesije mogle bi za nekog biti prilično dobre prilike", ističe Miloš Turinski.
"Na osnovu analize prijavljenih potreba Nacionalnoj službi za zapošljavanje, zanimanja srednjeg nivoa obrazovanja za kojima su poslodavci iskazali najveće potrebe tokom marta 2021. godine, za zapošljavanjem/radnim angažovanjem su: paker, monter cevovoda, prodavac, šivač konfekcije, dostavljač robe, medicinska sestra, građevinski tehničar, ekonomski tehničar, magacioner, armirač, zidar, krojač tekstila, vozač teretnjaka. Profili srednjeg nivoa obrazovanja koji brže dolaze do posla su i: operater na CNC mašinama, elektrozavarivač knjigovođa, računovođa, negovatelj, kuvar, elektrotehničar (elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija), radnik na obezbeđenju – tehničar obezbeđenja, tesar", nabrajaju.
Oni savetuju sva nezaposlena lica da se obrate svom savetniku za zapošljavanje, u cilju pružanja podrške u traženju posla kako bi dobili aktuelne informacije o slobodinim radnim mestima i programima koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje.
"Dogovaranjem konkretnih mere aktivne politike zapošljavanja u okviru Individualnog plana zapošljavanja, na osnovu utvrđenih potreba lica, Nacionalna služba za zapošljavanje pruža pomoć u povećanju zapošljivosti sa krajnjim ciljem zapošljavanja lica sa evidencije. Nacionalna služba za zapošljavanje je u cilju realizacije mera aktivne politike zapošljavanja za 2021. godinu, raspisala 13 javnih poziva koji su namenjeni poslodacima i nezaposlenim licima. Na osnovu direktne finansijske podrške u mere će biti uključeno više od 18.000 nezaposlenih lica", zaključuju.
Ostavi komentar