Deflacija, pad uvoza i izvoza, usporen privredni rast, kolaps na tržištu nekretnina…Ovo nije krvna slika neke male nerazvijene ekonomije, već najveće ekonomije u razvoju i druge na svetu, kineske
Dok američki FED i Evropska centralna banka razbijaju glavu koliko još da povećaju kamatne stope kako bi inflaciju vratili na ciljani nivo, oko dva odsto, u Kini je u julu zabeležana deflacija. Opšti nivo cena bio je za 0,3 odsto niži nego u julu prošle godine.
Kao što smo naučili iz prethodne epizode nakon svetske finansijske krize kada se razvijeni svet borio sa padom cena, deflacija može biti štetnija za ekonomiju nego inflacija.
Deflacija ukazuje na slabu domaću tražnju što je znak i da bi ekonomska aktivnost mogla da uspori. Indeks potrošačkih cena je u junu bio na nuli, a u julu otišao u minus, ali su proizvođačke cene u padu poslednjih 10 meseci, što je sasvim u suprotnosti sa dešavanjima u Evropi i Americi.
Osim toga, iako je međugodišnji privredni rast Kine u drugom kvartalu iznosio 6,3 odsto, to nije impresivan podatak, jer dolazi na nisku osnovicu iz prošle godine kada je ekonomija rasla u tom periodu manjeod jedan odsto zbog zaključavanja nekih velikih industrijskih i lučkih gradova kao što je Šangaj zbog korone.
Rast u prva dva kvartala ukazuje na godišnji rast od oko pet odsto. I mada je za evrozonu, pa i SAD, u ovoj godini to misaona imenica, za Kinu to nije preveliki uspeh zbog dosta nižeg nivoa ekonomije po glavi stanovnika. Treba imati u vidu da je proteklu dekadu Kina imala prosečan godišnji rast od sedam odsto, a tokom 2000-ih godina 10 odsto.
Zabeležen je i godišnji pad izvoza od skoro 15 odsto i pad uvoza od oko 12 odsto.
Prošle godine Kina je objavila 12-godišnji plan rasta u kome će se bazirati na rast domnaće tražnje, nasuprot modelu rasta zasnovanom na izvozu poslednjih 40 godina.
Međutim, prema analizi Rojtersa zasnovanoj na podacima Svetske banke, lična potrošnja u Kini učestvuje sa 38 odsto u BDP-u, dok je u SAD taj udeo bliže 70 odsto, a u Nemačkj oko 50 odsto.
S druge strane, fiksne investicije čine 42 odsto u kreiranju BDP-a Kine, što je dvostruko više nego u SAD i Nemačkoj.
Upravo je ulaganjima u infrastrukturu i stanogradnju Kina održavala visoke nivoe ekonomske aktivnosti.
Čuvena su njihova građevinska i inženjerska dostignuća u železnici ili putogradnji. Međutim, poznati su i njihovi „gradovi duhova“, blokovi i blokovi zgrada u kojima niko ne živi.
Ovih dana kinesko, ali i globalno finansijsko tržište, upravo trese mogući kolaps jedne od najvećih kompanija koja se bavila stanogradnjom u Kini.
„Country Garden“ je na kraju prošle godine imao oko 200 milijardi dolara dugova, a prema pisanju Fajnanšl tajmsa već je propustio dve rate dospelih kamata. Obveznice ove kompanije koje dospevaju u februaru 2026. godine i avgustu 2030. godine vrednosti oko 500 miliona dolara prodaju se na tržištu za 11 do 13 odsto nominalne vrednosti. To je snažan pokazatelj da investitori ne veruju da će kompanija moći da ih otplati kada dođu na naplatu.
Ova kompanija obavestila je svoje investitore da će u prvoj polovini godine gubitak iznositi od 6,2 do 7,6 miijardi dolara.
Ogroman potres se već desio na tržištu nekretnina, kada 2021. godine najveća kompanija koja se bavi stanogradnjom u Kini „China Evergrande“ nije mogla da isplati dospele dugove.
U 2021. i 2022. godini izgubili su ukupno 81 milijardu dolara nakon što su upali u dužničku krizu sa obavezama većim od 300 milijardi dolara.
Evergrande je u zakasnelim objavljenim finansijskim izveštajima otkrio da su gubici nastali usled pada cena nekretnina i rasta troškova zaduživanja. Akcijama ove kompanije ne trguje se od maja prošle godine.
Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova ocenjuje za Danas da je to nastavak trendova karakterističnih za Kinu poslednjih godina.
„Odnosi Kine i SAD, pre svega, a onda i onog što se naziva „kolektivni Zapad“, postaju sve zaoštreniji poslednjih godina. Kina je pokušala da okrene kurs ekonomije, da se više osloni na domaću tražnju, ali to je nedovoljno. Po deflaciji vidimo da je ta tražnja nedovoljna za njihovu ponudu“, napominje Nikolić.
On ističe je moguće da će taj manjak tražnje država nadomestiti pto monetarnim popuštanjima, što državnom potrošnjom.
Kina je postala toliko velika privreda da sve što se dešava u njoj utiče i na ostatak sveta. Pad cena u kini mogao bi da pomogne zapadnim ekonomijama u obuzdavanju inflacije, ali bi takođe mogao da napravi pritisak na zapadne proizvođače i istisne ih sa tržišta.
Što se tiče Srbije, Nikolić ističe da na nas to neće imati nekog efekta, ali ističe i uticaj kineskih komanija na našu industriju.
„Zahvaljujući kineskim kompanijama, pre svega u rudarstvu, naša industrija ne prati tako direktno industriju evrozone, pre svega Nemačke i Italije. Oni se nalaze u problemima i ili stagniraju ili u slučaju Nemačke beleži pad, a zahvljajujući kineskim kompanijama mi ne pratimo tako direktno te trendove. Videćemo dokle će to trajati“, napominje Nikolić.
Ostavi komentar