Kina je najmanje 15 ili 20 godina ispred Evropske unije kada je u pitanju pripremljenost za Zelenu tranziciju, ocenjuju stručnjaci
Kina je strateški bolje pripremljena za zelenu tranziciju, i najmanje je 15 godina ispred Evrope kada su u pitanju rudarenje i obrada kritičnih sirovina koje će pokretati tu industriju, smatraju eksperti.
Akt o kritičnim sirovinama predstavljen je u martu, i Evropska unija značajno je pojačala napore da obezbedi budući pristup kritičnim sirovinama kao što su kobalt ili litijum. Ali, Kina je najdominantnija u ovom poduhvatu, ocenio jeGeorg Rikeles, jedan od direktora Evropskog centra politike na EURACTIV događaju.
"Vrlo je jasno da je Kina strateški pripremljenija na ekonomiju minerala koja dolazi. Kina je spremna za zelenu tranziciju, a Evropa nije. Moramo da budemo vrlo iskreni i priznamo da je Evropa trenutno tamo gde je Kina bila pre 15 ili 20 godina. Kineski planovi za čistu tehnologiju, bila ona iz vetra, vodonika ili Sunca, ili kineske strategije o sirovinama, razvijeni su u njihovom 11. ili 12. petogodišnjem planu. To je bilo pre 15 ili 20 godina", kazao je on.
UAktu o kritičnim sirovinama, Evropska komisija postavila je jasne ciljeve o autonomiji kada su u pitanju sirovine koje se smatraju strateški važnim.
Do 2030. godine, deset odsto tih materijala mora biti rudareno na evropskoj teritoriji. Još 15 odsto će biti reciklirano, a 40 odsto obrade mora biti urađeno u Evropi.
Ali ti ciljevi biće teški za ostvarenje, jer je Evropa trenutno u mogućnosti da sama napravi samo vrlo mali procenat kritičnih sirovina. A očekuje se da će potražnja eksponencijalno rasti. Projekcije Svetske banke navode da će potražnja za mineralima kao što su grafit, litijum ili kobalt do 2050. godine porasti za 500%.
"Evropa kasni pri ulasku u ovu igru na konsolidovan i koncentrisan način, dok su druge zemlje već tamo. Kratkoročno, malo je verovatno da će se dogoditi proširenje kapaciteta za rudarenje u Evropi, a Kina dominira upravo u vađenju ovih materijala", rekao je Ansgar Tol, predsednik kompanije "Komatsu Germany" koja obezbeđuje rudarsku opremu.
Evropa trenutno umnogome zavisi od uvoza kritičnih sirovina. Izveštaj nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja navodi da Evropa stoprocentno zavisi od uvoza za 14 od 27 kritičnih sirovina, a čak 95 odsto za dodatne tri.
Najveći deo uvoza je iz Kine, koja ima kvazimonopol na vađenje i obradu ovih materijala. EU trenutno iz Kine uvozi 93% magnezijuma i 86% metala retke zemlje.
Ali Kina je dominantna i u obradi mnogih materijala, čak i ako ih ne vadi na sopstvenoj teritoriji. Na primer, samo devet odsto litijuma se vadi u Kini, ali se tamo obrađuje oko 60%.
Evropska unija ovo pitanje je obradila u delu Akta o kritičnim sirovinama, koji se često naziva "kineska klauzula". Da bi sprečila nestašice zaliha i pojačala otpornost, EU želi da manje od 65% zavisi od jedne pojedinačne zemlje, što znači da Evropa mora da značajno diverzifikuje svoj lanac vrednosti kako bi ostvarila cilj.
Ostavi komentar