Život bez dozvoljenog minusa odavno je nezamisliv većini građana koji su u stalnom radnom odnosu ili penziji. Iako smo svesni da nam se ova usluga od svih usluga najskuplje naplaćuje, život pod velikim teretom krize nas ipak primorava da od banke pozajmljujemo novac.
O visini kamatnih stopa koje plaćamo na kreditne proizvode u poslednje vreme se gotovo neprekidno priča a činjenica je i da smo, kada su bankarske kamate u pitanju, najskuplji u regionu.
Povodom ovog problema se oglasila i Narodna banka Srbije preporukom bankama da smanje kamatne stope na minus te da olakšaju teret građanima. Iako postoje najave o smanjenjima kamata na ovaj vid finansiranja, uglavnom se još uvek bavimo najavama a ne konkretnim rezultatima.
U cilju bolje obaveštenosti javnosti i građana koji koriste ovu uslugu NBS je objavila Izveštaj o prosečnim ponedrisanim kamatnim stopama na dozvoljeni i nedozvoljeni minus.
NBS: Banke vam naplaćuju minus i preko 80% godišnje |
Ono što većina nas ne zna jeste da prosečna ponderisana kamatna stopa nije isto što i nominalna kamatna stopa po kojoj se vrši obračun, odnosno efektivna kamatna stopa koja iskazuje ukupnu cenu koštanja nekog kreditnog proizvoda.
Naime, prosečna ponderisana kamatna stopa je vrlo često niža ( iako može biti i viša) od nominalne kamatne stope po kojoj se vrši obračun i naplaćuje kamata od krajnjih korisnika. Razlog je jednostavan, metodologija i formule izračunavanja pondera kažu tako.
Samu metodologiju propisuje NBS, koja je zakonodavac poslovnim bankama, i ova statistika (zbirna statiska za ceo bankarski sektor) je dostupna za svaki pojedinačni mesec i to u odnosu na postojeće poslove i novoodobrene poslove.
Da objasnimo, prosečna ponderisana kamatna stopa kod dozvoljenog minusa se izračunava na osnovu ukupnog knjigovodstvenog stanja dozvoljenog minusa zadnjeg dana u mesecu i kamatne stope koja po kojoj je vršen obračun kamate.
Ova formula koja uprosečuje kamatu u odnosu na ukupne plasmane dovodi do toga da je ponder različit od nominalne kamatne stope.
Upravo ovo dovodi do razlike između statističkih podataka i realnih podataka o ceni po kojima građani kupuju neku uslugu, pa se povodom toga oglasila i Erste banka za koju je objavljeno da je prosečna ponderisana kamata na nedozvoljeni minus 81,56%.
Iako je do skoro ova banka na nedozvoljeni minus obračunavala kamatu od 61,15%, počev od 21. januara Erste banka koristi zakonsku zateznu kamatu pri obračunu nedozvoljenog minusa, koja je trenutno na nivou od 17,5%, odnosno ponderisana kamata je na nivou 18,97%.
Isto tako prosečna ponderisana kamatna stopa po kojoj Eurobanka oodbrava pozajmicu svojim klijentima iznosi 38,25%, dok realno nominalna kamatna stopa po kojoj se odobrava minus u ovoj banci iznosi 33,5%.
Iako je NBS naknadno objasnila da banke same obračunavaju kamatu i da to zavisi od nominalne kamatne stope (što je tačno), te da to zavisi od metode izračunavanja i razlike u učestalosti obračuna i naplate kamate koju primenjuje banka, ono što je neosporna činjenica je da se kamata na dozvoljeni minus obračunava i zadužuje jednom mesečno na kraju kalendarskog meseca.
Naravno, obračunava se naspram iznosa potrošenog minusa i broja dana provedenog u minusu, ali se taj obračun vrši i zadužuje jednom mesečno.
Evo zašto treba biti oprezan sa dozvoljenim minusom |
Koliko god da je tačno da postoji mogućnost obračuna kamate na kamatu u slučaju dozvoljenog/nedozvoljenog minusa (tekući račun se mesečno zadužuje za iznos obračunate kamate za prethodni kalendarski mesec), nedozvoljeni minus se u bankarskom poslovanju vodi kao vrsta proizvoda na koju banke na žalost nisu u obavezi da naplaćuju zakonsku zateznu kamatu prema novom Zakonu o zakonskoj zateznoj kamati.
A šta da radite kada odete u nedozvoljeni minus |
Uz veliku zahvalnost NBS na konstantnoj edukaciji i brizi koju dobijaju korisnici finansijskih usluga, svi korisnici dozvoljenog minusa za najtačnije informacije o ovoj vrsti kreditiranja, kao i o nedozvoljenom prekoračenju, trebalo bi da se raspitaju u svojoj banci.
I da, ukoliko im je skupo, odu u banku koja im nudi povoljniju uslugu.
Ostavi komentar