Posle dužeg vremena Izvršni odbor Narodne banke Srbije snizio je referentnu kamatnu stopu četvrt procentnih poena, na 2,75 odsto.
Ta stopa se tako našla na najnižem nivou u režimu ciljane inflacije. Pitanje je šta od toga mogu očekivati obični klijenti jer je pomenuta stopa, koju određuje NBS, osnova za kamatu na sve kredite i druge pozajmice u dinarima pa bi u slučaju kada ona pada i one trebalo da krenu naniže. Međutim, u našim uslovima to se baš i neće tako lako dogoditi. Ipak, stope na dinarske pozajmice mogle bi pasti makar malo jer su banke u Srbiji lane zaradile 600 miliona evra. Hoće li kamate biti povoljnije, znaće se kada banke izađu na tržište s novom ponudom.
| Olakšanje prvo osetili dužnici Blagodeti pada referentne kamatne stope prvo su osetili dužnici, i to odmah. Zatezna kamata se redovno usaglašava s referentnom stopom Narodne banke Srbije. Dužnicima se sada na ostatak potraživanja obračunava stopa od 11,75 odsto, umesto 12 procenata. Za stari dug će se platiti manje, ali ga je najbolje što pre izmiriti. |
Pomenute pozajmice su najprofitabilniji i istovremno najtraženiji bankarski proizvodi, objašnjava naš sagovornik. Kako kaže, teško da će banke tu nešto menjati, posebno kada se uzme u obzir da je kod nas većina klijenata slabog boniteta.
To je i razlog što u ovom trenutku ne treba očekivati pad kamata, a ni da će do toga doći brzo, navodi dr Branko Živanović.
On objašnjava da je već prošlo pola godine pa menaymenti banka već sad velikim delom znaju kakvi će im biti rezultati za ovu godinu. Zato mogu da kalkulišu kada su u pitanju bankarski proizvodi. Moguće je da bude pojedinih povoljnijih uslova i akcija za kredite na određeni rok, poput onih za kupovinu u prodavnicama.
Ostaje da se vidi i kako će se u narednom periodu kretati belibor, kamata po kojoj banke međusobno trguju. Ona je, po pravilu, niža od referentne stope, tako da klijenti koji vraćaju dinarske kredite uz varijabilnu stopu mogu računati na nižu kamatu, pa samim tim i nižu ratu.
Ponude banaka trenutno su različite, a gotov novac nudi se po različitim stopama. Među ponudama je i kredit od 100.000 dinara na 12 meseci, uz kamatu od 9,90 odsto nominalno. Međutim, treba biti oprezan jer to nije jedini trošak koji će klijentu biti obračunat. Naime, naknada iznosi 1.500 dinara, trošak menice je 50, a Kreditnog biroa 246. Ukupan iznos kredita s kamatom tako doseže do 105.828 dinara, a mesečna rata 8.786. S troškovima raste i kamatna stopa pa će klijent efektivno vraćati kredit po stopi od 13,92 odsto. Tu ni sniženje referentne stope neće uticati mnogo, čak i ako je banakri uračunaju u celosti.
Na nešto povoljnije uslove mogu računati samo oni koji refinansiraju kredite i prenose zaradu. Tu su nominalne kamate još niže i kreću već od 6,60 odsto, odnosno na godišnjem niovu efektivno 10,5. Međutim, u tim uslovima klijentima se obično nude određeni paket-računi kao obavezna opcija, pa moraju računati da će mesečno održavanje računa platiti i 300 dinara.
Poštovani, interesuje me vaše stručno mišljenje da li će zbog aktuelnih dešavanja zbog konora virusa i globalne ekonomije doći do pada evra a samim tim i jačanje kursa dinara prema evrz.
Drugo, interesuje me zašto kao stručna javnost solidarno ne inicirate da se ojača dinar sa zlatnim polugama, što je već zabeleženo u Kraljevini Srbiji pre izbijanja drugog svetskog rata kada je zahvaljujući rudniku Zlata Majdanpek, srpski dinar bio iza engleske funte druga valuta u Evropi po svojoj snazi.Toliko mi je nerazumno da se i dalje vezujemo za stranu valutu, kad je opštepoznato da imamo najveću zlatnu žilu u svetu kod Bora snimljeno iz satelita.A mislim da ova tragediija što se dešava u svetu zbog Covisd 19 je upravo pravi momenat da plasiramo svoju da nazovem zlatnu monetu i ostvarimo proboj srpske privrede.
Optimista i patriota u duši, s poštovanjem Biljan aVasić dipl. pravnik