Vlada Hrvatske staje na kraj apartmanizaciji i izmenama Zakona o upravljanju zgradama pokušava da ograniči kratkoročni najam, posebno za turiste i strane radnike
Pretvoriti stan u apartman neće više biti tako lako.
"Ovaj zakon će regulisati pitanjestanovaza kratkoročni najam u stambenim zgradama i za najam za radnika gde će ubuduće biti potrebno prikupiti saglasnost 80 posto suvlasnika i neposrednih suseda. Prepoznali smo ovaj problem i želimo da ga rešimo”, izjavio je premijer Hrvatske Andrej Plenković.
Trenutno postoji više od 900.000 stanova koji to i nisu. Prema podacima DZS-a i HEP-a, praznih stanova ima 565.000. U kratkoročnom najmu je, do 30 dana, 231.000 stanova, 112.000 je prenamenjeno u poslovnu svrhu.
Ukratko: 40 posto stanova u Hrvatskoj ne koristi se za stanovanje.
“Imamo enorman broj praznih stanova koji se koriste u druge svrhe. To smanjuje ponudu stanova na tržištu, povećava se cena kvadrata i, s druge strane, povećava se kirija. To je neodrživo”, kaže potpredsednik Vlade Hrvatske Branko Bačić.
Od 30.000 novih turističkih kreveta u privatnom smeštaju u samo osam godina, u Zagrebu, Splitu i Dubrovniku najveći je broj upravo u stambenim zgradama. A 80 posto je smeštaj s tri zvezdice.
“To su mali prihodi, koji se svode na prosek po krevetu od 20 do 30 evra, što generiše strukturu gostiju najniže platežne moći, koja želi popunjenošću iskoristi finansijsku prednost takvog smeštaja, a na taj način se pogoršava kvalitet stanara koji tu žive”, misli ministar turizma Tonči Glavina.
Ne profitira turizam, ne profitira stambena zajednica, ali profitiraju vlasnici stanova. Reakcije u javnosti su podeljene, posebno zbog prakse da se u stanove smešta veliki broj stranih radnika.
“Ne možete deset ljudi strpati u jedan stan, radnici koji dolaze treba da imaju dostojanstven život. Svako bi trebao da ima pravo da raspolaže svojim vlasništvom. Treba to rešiti zakonom jer vlasnik ima pravo da raspolaže nekretninom, ali da se ne može staviti 20 radnika u jedan stan. To treba drugim zakonima rešiti".
Ovim zakonom definiše se najam stranim radnicima kojih je u prostoru više od četiri, a da nisu u srodstvu. Takođe, to neće ići bez saglasnosti 80 posto suvlasnika.
Kratkoročno, Vlada će možda i postići cilj povećanja stanova za dnevni najam.
“Svakako da će mera doprineti tome da se smanji broj kratkoročnog najma i da će dugoročno doprineti tome da se poveća broj stanova u dugoročnom najmu, a svima nam je potrebno povećanje fonda stanova u dugoročnom najmu”, govori agent za nekretnine Martina Mataić Škugor.
Međutim, struka upozorava, dugoročno problem je ozbiljniji.
“Nećemo uspeti da rešimo problem smeštaja stranih radnika i ne želimo da nam se dogodi ono što se dogodilo u nekim zemljama zapadne Evrope, da dođe do getoizacije stranih radnika i da se smeštaju u zapuštenim delovima gradova pa dugoročno generišu problem nestabilnosti”, pojasnio je arhitekta Damir Ljutić.
Zakon definiše i formiranje zajednica stanara koje će imati vlastiti OIB, povećava obveze i odgovornost upravnika i predstavnika suvlasnika, ali i uvodi dugo očekivanu meru sufinansiranja dizala. S 33% iz budžeta država će sufinansirati nadogradnju liftovima u zgradama koje imaju više od tri sprata.
Ostavi komentar