Novi izveštaj Evropske investicione banke "Ko je spreman za novo digitalno doba - Podaci iz EIB-og istraživanja o investiranju" pokazao je stanje digitalizacije u Evropskoj uniji i u Sjedinjenim američkim državama iz jedinstvene poslovne perspektive
Istraživanje sprovedeno na nivou kompanija pokazalo je da firme iz EU u većini sektora zaostaju za onima iz SAD-a a da kada je u pitanju Srbija, reč je o proceni digitalizacije škola i potencijalnoj investiciji vrednoj 100 mil EUR,koja će omogućiti uvođenje interneta, nove IT opreme, elektronskih udžbenika, učionica i dnevnika.
Izveštaj donosi i pregled izazova sa kojima se kompanije suočavaju u domenu uvođenja i investiranja u digitalne tehnologije. Posebna pažnja posvećena je pitanju pristupa menadžmenta procesu digitalizacije, stručnoj radnoj snazi i regulatornom okviru koji utiče na digitalizaciju evropskih i američkih kompanija.
- Ako bi evropski zakonodavci želeli da evropske kompanije postanu više digitalne, moraju da se pozabave strukturnim preprekama za investiranje u digitalizaciju - izjavila je Debora Revoltella, glavna ekonomistkinja EIB-a i dodaje da zakonodavne aktivnosti treba da razviju mere kako bi se ubrzalo uvođenje digitalizacije.
- One podrazumevaju sofisticiranije menadžerske veštine i prakse, kojima bi se poboljšala stručnost zaposlenih kroz obuke i time olakšalo investiranje u nematerijalne resurse i digitalne tehnologije. Trenutna ekonomska kriza izazvana pandemijom Covid-19 može biti šansa da neke od ovih inicijativa izbiju u prvi plan - istakla je ona.
Kako se navodi u saopštenju, u Srbiji se radi na proceni projekta digitalizacije škola i potencijalnoj investiciji vrednoj 100 mil EUR koja će omogućiti uvođenje interneta, nove IT opreme, elektronskih udžbenika, učionica i dnevnika, kao i osposobljavanje nastavnog kadra za sprovođenje digitalizovane edukacije.
- Projekat će, između ostalog, omogućiti osnovnim i srednjim školama širom Srbije neometano odvijanje nastavne na daljinu i u situacijama kada je zbog virusa, prirodnih ili drugih nepogoda neophodno ostati kod kuće - saopšteno je.
U Srbiji EIB je uključen i u projekte izgradnje naučno-tehnoloških centara u Beogradu, Nišu i Novom Sadu koji će se, između ostalog, baviti i naprednim tehnologijama i digitalizacijom.
- Ovi razvojni centri okupljaju inovativne IT i start-up kompanije koje se bave digitalnim uslugama i kreiranjem softverskih rešenja za kompanije, koje doprinose digitalizaciji domaće privrede. Za ovaj program EIB je do sada izdvojio 200 mil EUR - navode iz EIB.
U Albaniji je u toku razvoj regionalne širokopojasne internet mreže koji se priprema u saradnji sa WBIF-om (Investicionim okvirom za Zapadni Balkan). Ovaj projekat će značiti potpuno digitalnu transformaciju albanske ekonomije i društva koji su do sada imali najmanji nivo penetracije fiksnog širokopojasnog interneta u regionu od samo 10%. Očekuje se da će zahvaljujući ovoj inicijativi 500 zdravstvenih i 3000 obrazovnih ustanova imati fiksni širokopojasni internet brzine od najmanje 30MB, a zastupljenost u domaćinstvima će se povećati na čak 70%.
U Crnoj Gori je značajan projekat uvođenja nove informacione i digitalne tehnologije u 17 obrazovnih ustanova u okviru programa za rehabilitaciju obrazovnog sistema koji je potpisan krajem prošle godine. Time su kapaciteti prošireni na 2070 mesta za nove učenike, a kreirano je i oko 530 novih radnih mesta. EIB učestvuje sa 18 mil EUR u ovom projektu vrednom ukupno 40 mil EUR, a EU je kroz ERI (Inicijativu za ekonomsku otpornost) donirao 2,7 mil EUR bespovratnih sredstava.
EU kasni sa digitalizacijom u odnosu na SAD
EIB-ov indeks digitalizacije, predstavljen u izveštaju, zasnovan je na podacima dobijenim od evropskih i američkih kompanija i pokazuje da EU kaska za SAD.
Jedine četiri zemlje EU koje prednjače u digitalizaciji u odnosu na SAD su: Danska, Holandija, Češka Republika i Finska.
- U proseku, evropske kompanije su retko u potpunosti digitalizovane i manje ulažu i usvajaju digitalne tehnologije od svojih konkurenata iz SAD-a. Razlika između SAD i EU je posebno velika u građevinskom sektoru, gde je udeo digitalnih kompanija 40% u EU, a 61% u SAD. Razlika u stopi uvođenja digitalnih tehnologija između EU i američkih kompanija je 13 posto poena u uslugama i 11% poena u sektoru infrastrukture. Kada je proizvodni sektor u pitanju, samo 66% kompanija u EU je uvelo najmanje jednu digitalnu tehnologiju, u poređenju sa 78% koliko je u SAD - saopštila je EIB.
Inače, podaci su prikupljeni na nivou kompanija u okviru EIB-ovog istraživanja o investiranju iz 2019. godine. EIB-ov indeks digitalizacije sastoji se od pet komponenti: digitalni intenzitet, digitalna infrastruktura, investiranje u softver i podatke, investicije u poboljšanje organizacione i poslovne procese, kao i strateški sistem monitoringa.
Bolji rezultati uz digitalizaciju poslovanja
Izveštaj ukazuje da digitalizacija poslovanja daje bolje i dinamičnije rezultate. Digitalizovane kompanije imaju veću produktivnost u odnosu na nedigitalizovane, kao i bolja upravljačka rešenja, inovativnija su, beleže brži rast i imaju veću mogućnost otvaranja bolje plaćenih radnih mesta. Takođe, imaju sposobnost lakšeg oporavka nakon globalnih kriza.
- Za digitalizaciju je važna veličina: velike kompanije su sklonije bržoj digitalizaciji kako u EU, tako i u SAD, što je naočito važno kod velikih preduzeća koje se bave proizvodnjom. Svega 30% evropskih kompanija sa manje od deset zaposlenih je usvojilo digitalne tehnologije, dok se kod kompanija sa više od 250 zaposlenih ovaj udeo povećava na 79%. Glavna prepreka koje je karakteristična za Evropu je nepovoljna raspodela ulaganja u digitalne tehnologije u odnosu na veličinu kompanija - navodi se u saopštenju.
Mnoge male, pogotovo starije kompanije u EU smatraju da su tržišna regulativa u vezi sa radnom snagom i poslovanjem, kao i nedostatak spoljnih izvora finansiranja, glavne prepreke investiranju, što može dodatno da uspori uvođenje digitalne tehnologije.
Ostavi komentar